Leonard Koen

Karijera duga preko 40 godina, teme u kojima će se svako od nas naći bar jednom u životu i šarm koji jedan čovek tako dobro nosi i u svojim sedamdesetim godinama… Možda su to neki od razloga zbog kojih je Beogradska arena na tako lep način dočekala Leonarda Koena, a on na još lepši način “uzvratio”…

Ovo je bio jedan od retkih koncerata na kojem je prosek godina publike sigurno bio iznad trideset. To se moglo i očekivati, s obzirom na to da je Koen postao poznat krajem šezdesetih godina prošlog veka… Tek poneko od mlađih uspeo je da dovoljno strpljivo presluša mamine ili tatine albume i shvati koliko vredi ono što Koen ostavlja iza sebe. Nikada nije mogao da se pohvali vanserijiskim pevačkim talentom, ali poezija koju “peva” već četiri decenije našla je put do publike… Širom sveta i danas puni hale i stadione, a i naša Arena se sasvim pristojno popunila kada je Leonard Koen izašao na binu, sa samo četiri minuta zakašnjenja!

Još uvek su ljudi, valjda ne očekujući da bilo koji koncert može početi na vreme, ulazili u salu kada su se svetla pogasila. Aplauzom su dočekani članovi benda, ali malo ko doživi da deset hiljada ljudi ustane one sekunde kada se na bini pojavi “zvezda”. Koen je to u Beogradu doživeo, dočekan je kao istinska legenda! Tako je ovaj grad na samom početku pokazao koliko poštuje i njega i njegov rad.

Počeo je sa “Dance Me To The End Of Love” sa albuma “Various Positions” iz 1985.godine. Njegov dubok, promukli, pomalo hrapav ali neverovatno prepoznatljiv glas prolomio se Arenom i od tog momenta publika je reagovala na svaki ton, pokret i pogled sa bine! Skoro svaka pesma dočekana je glasnim aplauzom, te vrlo brzo dođete do zaključka da njegova publika dobro prati i jako dobro zna sve ono što on radi!

Usledila je numera "The Future" sa istoimenog albuma iz 1992.godine, on je bez priče nastavljao da peva, prateći vokali su dobili aplauz zbog “zvezde” koju su uradile usred pesme… i sve je išlo svojim, normalnim tokom… Otpevao je i “Ain't No Cure For Love” koju je najpre otpevala Jennifer Warnes 1987. na tribjut albumu “Famous Blue Raincoat”, a koju je i on sam izdao godinu dana kasnije na “I'm Your Man”.
“Hvala na toploj dobrodošlici” mirno i sa iskrenom zahvalnošću je izjavio, i opet dobio glasan aplauz!
(old_image)
Bend je fantastično, kao što se i moglo očekivati, odrađivao svoj deo posla, svi su zvučali savršeno, ali su se od početka isticale dame koje su pevale prateće vokale. Nema Koen glasovne mogućnosti na kojima bi mu neko pozavideo, iako ima fantastičnu boju glasa… Ali ono što ove devojke urade sa njegovim pesmama, pretvara se u magiju! I ume on sve to da ceni, iz načina na koji se odnosi prema svim svojim muzičarima na bini, vidi se da se jako dobro razumeju i da je ovo ekipa koja može da pretvori u muziku ono što je on zamislio…

I dalje bez mnogo reči, plovio je iz jedne u drugu pesmu… Govorom tela pratio je emociju i izrazom lica živeo ponovo svoje pesme…”Anthem”, “Bird on the Wire”, “Everybody Knows”, “Waiting For The Miracle “, “ Lover Lover Lover”, “In My Secret Life”…nizale su se pesme koje Beograd voli, koje su svi dočekali aplauzom i ovacijama. Nikome nije bila važna ni scenografija niti bilo šta drugo… koncert je zvučao dobro, on je izgledao elegantno i iskreno, samo uz pomoć zvuka, emocije i dobrog svetla postigli su efekat kakav su želeli…
Sa puno lepih reči i poštovanja, Koen je predstavio bend i posle sat i dest minuta najavio kratku pauzu… Zadovoljstvo prisutnih bilo je očigledno i u hodnicima “Arene”, gde su mnogi komentarisali kako je “sjajno što i u tim godinama Leonard ima energije za turneje….”

Opet na vreme, cela ekipa izašla je na binu i uživanje u koncertu je moglo da se nastavi… I da prvi put čujete Leonarda Koena, uživaćete, i razumećete… a vrlo verovatno da niste ni znali koliko njegovih pesama u stvari jako dobro znate “odnekud"… Počeli su pesmom “Tower Of Song” sa “I'm Your Man”, a onda je usledila i legendarna “Suzzane”, pesma sa njegovog prvog albuma "Songs of Leonard Cohen" (1967). Na istom albumu zadržao se i uz "Sisters of Mercy". “The Gypsy's Wife”, “The Partisan”… Sve te pesme dočekane su sa oduševljenjem, a onda je jedna od dama koje ga prate otpevala “Boogie Street” i “zaradila” višeminutni aplauz! S razlogom… Ovacijama je dočekan i jedan od njegovih najvećih hitova “Hallelujah” sa početka osamdesetih, posle čijeg izvođenja su opet svi bili na nogama! Zatim i “I’m Your Man”, čije je poslednje stihove publika otpevala sama, uglas,i za uzvrat dobila jedno iskreno “Hvala vam!”

(old_image) Ovaj harizmatični gospodin lepih manira svojim stihovima je podigao publiku na noge. Ponovo je predstavio bend na kraju regularnog dela koncerta, i iako je svirke bilo više nego što su mnogi i očekivali, višeminutni aplauz ga je vratio na binu!

I, taman kada pomislite da bi još neka pesma bila dovoljna, desi se bis od 40 minuta! Fantastična atmosfera i nekoliko hiljada ljudi na nogama koji pevaju pesme koje vole!
Možda bi njegova muzika malo drugačije i bolje zvučala u nešto intimnijoj atmosferi, ali odnos koji Leonard Koen ima sa svojom publikom uvek je blizak i intiman, koliko god ljudi prisustvovalo nastupu i u kakvom god prostoru da se koncert održava. Ako površno posmatrate njegov rad, reći ćete kako su mu “sve pesme iste”, ali ako obratite pažnju na tekstove tih pesama, shvatićete zbog čega ga toliko ljudi širom sveta ceni i kolege poštuju.

“Jedan od najznačajnijih i najuticajnijih muzičara našeg vremena” u svojim sedamdesetim godinama, očigledno ima još mnogo da nam pruži i još mnogo od njega može da se nauči…