Ribanje i ribarsko prigovaranje

Iako je publika s naporom prihvatila čakavski dijalekt epskog speva ”Ribanje i ribarsko prigovaranje” Petra Hektorovića Hvaranina, lepota Jadrana, aroma zubaca na žaru i životna mudrost ribara, zahvaljujući iskrenom izvođenju Hvarskog pučkog kazališta, osetila se i na sceni ‘”Bojan Stupica”

Kao da ste u osamdeset i nekoj… Otvarate čitanku. Miris novog udžbenika. Ekstaza! Nova slika na koricama. Kao sa flajera za goa trance žurke. Neprevaziđeno! Tu negde, na pedeset i nekoj strani, one & only ”Kašika”. Malo dalje (možda čak ne i u istoj čitanci) piše ”Dundo Maroje”. Malo čitanja, više okretanja na ”Nepoznate reči i izraze”. Ali, nekako, osećaj je super – dešifruješ jedan melodičan dijalekt i otkrivaš nešto novo. ”Ništa ne razumem” ubrzo postaje ”ovo uopšte nije tako loše”.

Osećaj predivne zbunjenosti Držićevom kombinacijom dubrovačkog narodnog dijalekta i italijanskog jezika zamenite sličnim osećajem koji izaziva iskonska čakavica Petra Hektorovića. Uključili biste prevod, da je to izvodljivo u pozorištu. To bi bila greška. Propustili biste atmosferu idiličnog mediteranskog ambijenta, autentični govor, ep o trodnevnom pesnikovom putu od Hvara do Šolte, koji, iskazujući doživljaj lepote i dubokih ljudskih vrednosti, prevazilazi realističnost putopisa. Ukratko – more na pozornici.

Pogrešila je nekolicina koja je izašla s predstave. Ipak, sala je ostala puna, a publika apsolutno oduševljena blistavim izvođenjem hvarskih amatera. Nijedan profesionalni glumac ne bi uspeo da zadrži autentičnost govora, kao i da iznese Hektorovićeve stihove koji brišu razlike među staležima. Pesnik uči od ribara, divi se njihovoj mudrosti, naziva ih ”braćom”.

Međ’ vinom i ribom, zdravicama u konobama, divljenjima moru, rasplitanjima mreže, ribarskim šalama, pojavljuje se Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Bugarštica koja je publici izmamila osmeh i delimično približila jedno od najvrednijih dela hrvatske renesansne književnosti, a Hvarsko pučko kazalište učinila gostom koji se s nestrpljenjem očekuje.

Nakon burnog aplauza i toplih pozdrava glumaca i publike, svako je napustio salu s nekom svojom pričom o Hvaru, Korčuli i drugim ostrvima. Neki se sećaju, neki tek treba da grade sećanja…

Katarina Milovanović