U toku je saslušanje Dragana Đurića!

BEOGRAD - U Tužilaštvu za organizovani kriminal u toku je saslušanje vlasnika Zekstre Dragana Đurića i drugih osumnjičenih da su oštetili pančevačku Azotaru za 7,5 miliona evra, saopštio je danas tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.

U tužilaštvo su radi saslušanja, pored Đurića, privedeni i direktor Aktera Tihomir Trišić i Milan Divljak, vlasnik i ovlašćeno lice firme Staša Milan Divljak, i njima je određeno rešenje o zadržavanju, naveo je Radisavljević u saopštenju.

Radisavljević je dodao da je Uprava kriminalističke policije podnela Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv sedam osumnjičenih da su prilikom ugovaranja i prodaje mineralnih đubriva u Azotara Pančevo u od 2009. godine do 2012. godine privrednim društvima iz Novog Sada, Beograda, Zemuna, Sombora i Pančeva Staša, Akter, 1.oktobar, Gradska pekara i Vetarinarski zavod Zemun pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od više od 750 miliona dinara odnosno 7,5 miliona evra.

"Dvoje osumnjičenih nisu pronađeni na poznatim adresama, dok su prema osumnjičenima Radosavu Vujačiću, bivšem predsedniku Upravnog odbora Azotare Radosavu Vujačiću, zameniku generalnog direktora Azotare Mihajlu Grujiću već primenjene mere za obezbeđenje njihovog prisustva u krivičnom postupku koji se protiv njih vodi, takođe zbog prodaje mineralnih đubriva u Azotari", naveo je Radisavljević.

Akciju hapšenja su izveli pripadnici UKP u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. Reč je nastavku istrage u slučaju zloupotreba u 24 sporne privatizacije.

U saopštenju Ministrstva unutrašnjih poslova navodi se da se traga za B. M. (1960) i G. M. (1962) iz Sombora, odgovornim licima "1. oktobar" a.d. i "Gradska pekara" a.d. Krivičnom prijavom biće obuhvaćeni i R.V. (1952) i M.G. (1967) iz Novog Sada, odgovorna lica "HIP Azotare" Pančevo.

Sumnja se da su R. V. i M. G. u periodu 2010 -2012. godine organizovali i prodali 16.638 tona raznog neregresiranog mineralnog đubriva i 6.744,75 tona regresiranog mineralnog đubriva preduzećima: "Staša" Beograd, "1. oktobar" Sombor, "Akter risrč" Novi Sad i "Veterinarski zavod Zemun", a da ovu prodaju nisu obezbedili adekvatnim sredstvima naplate, dozvolivši da pored nastalog i dospelog potraživanja na naplatu, odobre dalju isporuku veštačkog đubriva ovim preduzećima.

Na taj način su "HIP Azotari" Pančevo naneli štetu u uznosu od 753.253.640 dinara, a budžetu Republike Srbije, nezakonitom naplatom regresa štetu u iznosu od 52.447.000 dinara.

Osumnjičeni Tihomir Tršić je za "Akter risrč" nabavio od "HIP Azotare" Pančevo krajem 2010. godine neregresirano mineralno đubrivo u količini od 3.500 tona, koje je dalje prodao, naplatio i sredstva prebacivao na račun "Akter Media grup".

U dogovoru sa R. V. platio je "HIP Azotari" samo iznos u vrednosti PDV, čime je sebi i preduzećima "Akter risrč" i "Akter Media grup" pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 81.541.841 dinara.

Osumnjičeni Milan Divljak je u periodu 2010 - 2012. godine, za "Staša" od "HIP Azotare" nabavio 8.138 tona neregresiranog mineralnog đubriva, koje je prodao i naplatio.

Sredstva sa računa podizao je na svoje ime i imena više fizičkih lica, a u dogovoru sa R.V. platio "HIP Azotari" samo iznos PDV, preuzevši i dug četiri druga privredna subjekta koji takođe nije platio "HIP Azotari", čime je sebi i svom preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 365.066.004 dinara.

Osumnjičeni B.M. i G. M. su u periodu 2010 - 2012. godine za "1. oktobar" Sombor od "HIP Azotare" nabavili 5.000 tona neregresiranog mineralnog đubriva i 1.000 tona regresiranog mineralnog đubriva.

Đubriva su prodali i naplatili, sredstva sa računa podizali na ime B. M, a po dogovoru sa R.V. platili su "HIP Azotari" samo iznos PDV, čime su sebi i preduzeću pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 174.834.252 dinara.

Osumnjičeni Dragan Đurić je u 2010. godini od "HIP Azotare" nabavio regresirano đubrivo u količini od 5.744,75 tona prema uredbama Vlade Republike Srbije o regresiranju mineralnog đubriva za prolećnu i jesenju setvu 2010. godine, iako njegovo preduzeće na to nije imalo pravo, čime je omogućio nabavku veštačkog đubriva po nižoj ceni za iznos regresa u ukupnom iznosu od 52.447.000,00 dinara, oštetivši budžet Republike Srbije za navedeni iznos.

Takođe, obavezu "Veterinarskog zavoda Zemun" za preuzeto đubrivo, u iznosu od 131.753.640 dinara, prema "HIP Azotari" Pančevo, nije izmirio, čime je svom preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 184.200.640 dinara, a "HIP Azotaru" oštetio za iznos od 131.753.640 dinara, navedeno je u saopštenju MUP-a.

Podsetimo , Dragan Đurić, vlasnik kompanije "Zekstra" i predsednik Upravnog odbora Veterinarskog zavoda, Tihomir Trišić, vlasnik i direktor DOO "Akter" i Milan Divljak vlasnik DOO "Staša" uhapšeni su pod sumnjom da su u poslovima sa regresiranim đubrivom oštetili pančevačku "Azotaru" za 7,5 miliona evra.

Đurić je u postupcima privatizacije kupio više preduzeća u Srbiji i Republici Srpskoj - između ostalih Veterinarski zavod u Zemunu 2005. godine, izdavačku kuću Nolit, Optiku, trgovinska preduzeća Savremena i Šumadija, Fabriku jestivog ulja u Gradištu, Robnu kuću Boska u Banjaluci...

Pritvoren je sredinom januara ove godine pod sumnjom da je od 2006. do 2010. godine zloupotrebom položaja odgovornog lica omogućio konzorcijumu "Zekstra-Bankop" pribavljanje imovinske koristi veće od 200 miliona dinara.

Iz pritvora je pušten 23. januara jer je Specijalnom sudu dostavljen dokaz da je položio jemstvo od dva miliona evra.
Slučaj je bio u žiži javnosti između ostalog i zato što je tadašnji ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije i predsednik Izvršnog odbora SPS Branko Ružić izjavio da veruje u Đurićevu nevinost, nakon čega je usledila reakcija Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika vlade, koji mu je poručio da, ako mu se ne sviđa kako radi država, može da izađe iz Vlade. Na brojne medijske spekulacije koje su se potom pojavile Ružić je reagovao komentarom da on "ne sedi na dve stolice".

Sportskoj javnosti Đurić je poznat kao predsednik Fudbalskog kluba Partizan. Na čelnom mestu tog Kluba nalazi se od jula 2008. Iako se februara ove godine pojavila informacija da je podneo ostavku na to mesto, čini se da tu funkciju i nadalje obavlja. Đurić je diplomirani ekonomista. Rođen je u Derventi 1954. a od detinjstva živi u Zemunu.
Oženjen je, ima dva sina, koji kako se navodi rade zajedno s njim u kompaniji. Samostalan posao pokrenuo je dok je studirao, i to u Staroj Pazovi, kada je, po navodima medija, u garaži otvorio zanatsku radnju s dva zaposlena.

Najpre je proizvodio industrijsku plastiku, a potom osamdesetih započinje proizvodnju konfekcije. Zekstra, koja je zastupnik poznatih italijanskih firmi Dizel i Maks Mara, 2003. dobila je međunarodnu nagradu za kvalitet i dizajn u Ženevi.

Novembra prošle godine završen je pretkrivični postupak u slučaju privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun. U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji je dostavljen MUP Srbije i koji je bio polazna osnova za pretkrivični postupak, navedeno je da konzorcijum Zekstra - Bankom, koji je kupio Veterinarski zavod, nije faktički ni postojao kada se prijavio na tenderu. Konzorcijum Zeksta-Bankom, na čijem čelu je bio Đurić, kupio je zavod za 9,1 milion evra. Zavod je osnovan 1938. godine, a prodat je u trećem pokušaju, nakon što je zamenjen kompletan Upravni odbor te firme.

Prva prodaja nije uspela, pa je Agencija za privatizaciju promenila uslove, insistirajući da firma koja je zainteresovana za kupovinu mora da se bavi proizvodnjom hrane odnosno trgovinom hrane za životinje ili proizvodnjom farmaceutskih proizvoda i njihovom trgovinom najmanje godinu dana. Vlada Srbije je decembra 2004. godine, na predlog Ministarstva privrede, uvela privremene mere u Zavodu zbog opstrukcije privatizacije. Prema navodima medija, neplaćeni porez Zekstre iznosi više od 3,3 miliona evra. Zekstra Grupa zapošljava oko 3.000 radnika.

Slučaj privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun nalazio se na spisku 24 sporne privatizacije čije je preispitivanje tražila Evropska komisija aprila 2012.

Kurir

Pogledajte još