SRBIJO, PROBUDI SE: 7 razloga zbog kojih nam HITNO treba policija za životinje (VIDEO)

Da li se ljudi rađaju kao dobri, ili kao zli, ili im je mozak tabula rasa, ili se ne rađaju ni kao dobri ni kao zli jer su to izmišljene ljudske moralne konstrukcije, nisu pitanja na koja možemo da odgovorimo, niti je to nešto čime danas želimo da se bavimo. Ono čime želimo da se bavimo je predlog regulative koja će ljude, dobre ili zle, naterati da poštuju zakon i da ga ne krše.

Poznato je, nažalost, da je jedino što većina ljudi razume batina (zatvor) i udaranje po džepu. Pošto je tako, a uzevši u obzir da regularna policija ima “preča posla” od sprovođenja zakona koji štiti životinje, pokušaćemo da vam navedemo nekoliko (tačnije sedam) razloga zbog kojih mislimo da je neophodno u što hitnijem roku formirati posebnu policiju i poseban tribunal (koji već postoje u nekim civilizovanijim zemljama) koji će se baviti samo i isključivo zaštitom životinja koje nema ko da štiti od loših ljudi izuzev dobrih, i onih koji poštuju zakon jer moraju.

Regularna policija i sudovi ovakve pojave ne shvataju ozbiljno, što zbog duboko ukorenjenog antropocentrizma, što zbog činjenice da su pravno gledano životinje i dalje “stvari”, što zbog opštenarodnog neobrazovanja, neprosvećenosti i neukosti. Čovek je bitniji od životinje? Tražimo samo da se zakon sprovodi, a zakon je jasan! Policija za životinje, koja bi se bavila samo ovim, bila bi puno efikasniji i svoj posao bi shvatala ozbiljno. Isto važi i za sudove. Isto važi i za nacionalnu agenciju za usvajanje pasa i mačaka.

Koji su to razlozi zbog kojih mislimo da je ovo neophodno?

1. Na desetine hiljada pasa u Srbiji (konzervativna procena) ceo svoj životni vek provedu vezani na nekoliko metara dugačkom lancu.
Njihov svet je skučen i mali, a duša im pati gledajući ogroman prostor koji ne mogu da dosegnu. Zbog ovoga padaju u depresiju i/ili postaju agresivni, jer nisu socijalizovani. Ovo spada u domen psihičke okrutnosti prema životinjama, i jedna je od pojava koje evropska (a pre svega LJUDSKA) Srbija mora da iskoreni ako ne želi da izgubi svoju dušu zauvek.


2. Ogroman broj pasa vlasnici drže u kavezima, koje nazivaju “boksovima”, čitavog njihovog života, što pse dovodi do usamljenosti, depresije, poniženja, života nedostojnog živog bića
. Ali, dovodi i do poremećaja u ponašanju, istih kao i kod onih životinja koje život provode vezani na lancu. Suštinski gledano, ima malo razlike između lanca i boksa. I ovi su psi agresivni i prema ljudima i prema životinjama jer nisu socijalizovani. Ako vas zanima kako je to kada vas neko strpa iza rešetaka i dopušta vam sat vremena šetnje u toku dana, možete da popričate sa nekim ko je ležao u zatvoru. Tada će vam možda postati jasnije kako se osećaju psi.

3. Ljudi izbacuju svoje pse i mačke na ulicu, a to je još jedna stvar kojom bi posebna policija i sud trebalo da se bave. Sa jedne strane, čipovanje životinja je već zakonska obaveza. Sa druge strane, mnogi je nepoštuju. Jedini način da se nateraju na poštovanje ovog zakona su drakonske kazne; kad kažemo drakonske govorimo o sumi od deset prosečnih plata. I govorimo o kazni od dvadeset prosečnih plata u slučaju da neko izbaci psa ili mačku na ulicu (ako svi psi i mačke budu čipovani, vlasništvo će se vrlo lako utvrđivati). Da li ćete radije platiti milion dinara kazne, ili ćete životinju koju ne želite pokloniti onome ko je želi, ili je odneti nadležnoj ustanovi koja će joj sama naći dom? Izbor je vaš.


4. Mnogo ljudi u Srbiji i dalje prve mačiće “baca u vodu”.
Ovo neljudsko, necivilizovano sujeverje koje života lišava stvorenja koja ama baš nikome pod milim bogom ništa nisu zgrešila, koja još ni oči nisu otvorila, koja tek što su izašla iz majčine utrobe i počela da dišu, pred kojima je život prepun radosti i otkrića fascinantnog sveta oko njih, jedno je od najcrnjih “tradicija” koje i dalje postoje na Balkanu. Jedina sila koja ovome može stati na put je posebna grupa u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova koja bi se bavila samo i isključivo zaštitom životinja, i poseban tribunal koji bi drakonski udarao po džepu srednjevekovne bezumnike.

5. Zversko ponašanje prema životinjama od strane njihovih vlasnika ili drugih ljudi, okrutnost, svirepost i brutalnost i dalje su vrlo česti, ako ne i dominantni oblici ponašanja. Trovanja, ubistva bejzbol palicama… to su pojave kojima smo mnogo puta bili svedoci poslednjih godina i decenija. Specijalni tribunal za zaštitu životinja, koji bi “cepnuo” kasapina sa 10-godišnjom kaznom zatvora zbog ubistva pet malih nedužnih štenaca bez mogućnosti pomilovanja naterao bi sve ostale slične monstrume da se dobro zamisle a nekim drugim životinjama bi spasio život.

6. Mnogo ljudi u našoj zemlji pse sprema, obučava i koristi za borbe. Ostavimo po strani to da su ti psi opasnost i po ljude, pošto je to nešto što je samo po sebi jasno, i koncentrišimo se na činjenicu da je to užasna svirepost prema životinjama, kako prema onima koje pobeđuju, tako i prema onima koje gube. Na kraju svaka jednom izgubi život; a već u prvoj borbi izgubi i svoju dušu. Pas je dobro biće, a čak i ozloglašeni pitbul može da bude mala maca ako je u rukama normalnog, neiskompleksiranog čoveka koji nema potrebu da se dokazuje kroz borbenost životinje koja je u njegovom “vlasništvu”. Ovo je još jedna u nizu stvari koje nova, ljudska Srbija mora iskoreniti. Sa svakim poraženim psom koga besni vlasnik prebije na smrt, dok nesrećna životinja pati zato što misli da je “izneverila” jedinu osobu koju do neba voli, svi zajedno gubimo dušu.

7. Razloga za promenu politike srpske države prema pravima životinja ima bezbroj, onoliko kolima ima teških sudbina živih bića oko nas, koja smatramo nižima od sebe, bez ikakvog objektivnog dokaza u prilog toj tezi. Pošto je celina veća od sume njenih delova, sedmi razlog smo ostavili vama da napišete, u komentarima. Na nesreću, i vašu i našu a posebno životinjsku, sigurni smo da vam svedočanstava ne manjka.

Izvor: Telegraf