Istorija za ponos: Stožer srpske elektroprivrede

Izgradnja gorostasa na Savi

Za direktora termoelektrane u izgradnji – TE „Obrenovac“ – Vlada Srbije postavila je inženjera Bogoljuba Uroševića – Crnog. Izgradnja je započela tako što je Crni okupio grupu svojih saradnika, sa kojom se smestio u jednu baraku na samom gradilištu, i sa voznim parkom koga su činili jedan „fića“ i džip „landrover“, krenuli u izgradnju elektrane.

U to doba već je građena hidroelektrana „Đerdap 1“. Bila je to poslednja velika elektrana u planovima ondašnje Zajednice elektroprivrednih preduzeća Srbije. Hidroelektrane „Zvornik“, „Vlasina“, „Bajina Bašta“ i „Međuvršje“ već su bile izgrađene. Takođe, započeta je i izgradnja 400-kilovoltne prenosne mreže. Zabeleženo je da su od 1958. do 1963. godine potrebe Srbije za električnom energijom porasle za 141 odsto. Broj novoizgrađenih kapaciteta za proizvodnju električne energije takođe je rastao, ali nedovoljno. Zato ni izgradnja „Đerdapa 1“, ni prenosne mreže nisu umirivale Uroševića. Znao je da je potrebno još energetskih kapaciteta, i to ne samo hidro, nego i termoelektrana.

Izgradnja termoelektrane „Obrenovac“
Iskustva u izgradnji termoblokova već su postojala – na TE „Kolubara A“ bila je završena prva faza izgradnje. Između 1956. i 1961. u pogonu su bili tada najveći termoblokovi u zemlji (od 31 i 65 megavata), a ova elektrana je bila najsnažnija termoelektrana u Srbiji i predstavljala je energetski gigant. Dve godine kasnije (1969) započela je svoj radni vek i TE „Morava“ sa snagom bloka od tada neverovatnih 125 megavata. Bio je to poduhvat hvale vredan, a u njegovom ostvarenju učestvovala su čak 62 domaća i inostrana preduzeća.

Inženjer Bogoljub Urošević predložio je projekat izgradnje velikih termoelektrana u Obrenovcu, kao i otvaranje površinskih kopova uglja velikog kapaciteta. Smatrao je da je izgradnja velikih termo-kapaciteta i kasnije proizvodnja električne energije iz njih ekonomična i pouzdana, i da savremena tehnologija koja će biti primenjena na njoj garantuje dug radni vek elektrane.

Prve studije za izgradnju elektrane urađene su 1959–1960. godine, a početkom 1964. doneta je i odluka o realizaciji ovog projekta. Planirano je da se izgradi termoelektrana sa šest blokova snage po 200 MW. Septembra 1965. godine formirano je preduzeće u osnivanju – TE „Obrenovac“ (1975. godine ime elektrane je promenjeno u TE „Nikola Tesla“). Za rukovodioca izgradnje postavljen je Bogoljub Urošević, tada direktor ZEP-a. Sredstva za izgradnju obezbeđena su početkom 1966, nakon čega se pristupilo detaljnom projektovanju i nabavci opreme za prvu fazu izgradnje kapaciteta ukupne snage 420 MW.

Radovi su započeti 27. jula 1967. godine, a prvi blok – A1 pušten je u pogon 7. marta 1970. godine. (Ovaj datum danas se obeležava kao Dan PD TENT.) Šest meseci kanije, pušten je i drugi blok A2, iste snage kao i prvi – 210 MW.

U nastavku gradnje elektrane, Bogoljub Urošević predložio je da naredna četiri bloka budu sa povećanom snagom i da svaki od njih ima snagu od po 305 MW. To je obrazložio time da tako velike energetske jedinice omogućavaju manje investicione troškove, kao i nižu cenu proizvodnje električne energije.

Radovi su nastavljeni posle pet godina. Od kraja 1975. do 1979. godine na TENT A sukcesivno su uključivane na elektroenergetsku mrežu i ostale četiri jedinice, ukupne snage 1.230 MW. Tokom dve godine, 1978. i 1979, na TENT A paralelno se odvijala i izgradnja elektrane i proizvodnja električne energije. Krajem 1979. godine završena je izgradnja najveće termoelektrane u Srbiji, TENT A. To je i danas najveći pojedinačni proizvođač električne energije u sistemu srpske elektroprivrede. U to vreme izgrađen je i kompletan Železnički transport (danas je to ogranak TENT-a). Pruga je više puta dograđivana i njena dužina danas iznosi oko 100 kilometara, a godišnje se njome preveze oko 30 miliona tona kolubarskog uglja.

TENT B
Već 1972. godine izrađene su prve studije o izboru lokacije i izgradnji TENT B. Početkom 1975. doneta je odluka o realizaciji, a naredne godine obezbeđena su i sredstva za izgradnju. Usledili su projektovanje i nabavka opreme. U proleće 1978. godine započeta je izgradnja B1, a 1982. i izgradnja bloka B2, snage po 620 MW. Na gradilištima je tada bilo više hiljada radnika, angažovano je na desetine izvođača i drugih preduzeća. Istovremeno se proizvodi električna energija, neki blokovi su u probnom radu, i grade se novi, veliki kapaciteti. Jedinice B1 i B2 su najveće energetske jedinice u Srbiji. Blok B1 sinhronizovan je na mrežu novembra 1983. godine, a B2 dve godine kasnije.

Za blokove TENT B često se navodi da su postavili gotovo sve rekorde u proizvodnji, dužini neprekidnog rada, satnom iskorišćenju, efikasnosti i ekonomičnosti iskorišćenja.

Bogoljub Urošević – Crni
Idejni tvorac, utemeljivač i prvi direktor Termoelektrana „Nikola Tesla“ bio je inženjer Bogoljub Urošević – Crni. Pre nego što je prihvatio da bude direktor TE „Obrenovac“, desetak godina bio je na funkciji generalnog direktora „Zajednice elektroprivrednih preduzeća Srbije“ (ZEPS). U istoriji elektroprivrede Srbije ostao je upamćen kao čovek koga su vodili vizionarstvo, upornost, ogromna energija, pregalaštvo, posvećenost poslu i velika pragmatičnost.

Pripadao je generaciji posleratnih elektroprivrednika koja je započela obnovu porušenih i izgradnju novih energetskih kapaciteta, a zatim i stvaranje jedinstvenog elektroenergetskog sistema. Poznat je bio i po tome što je brižljivo birao svoje saradnike, a onda sa njima izgrađivao odnos poverenja, uvažavanja i uzajamne podrške.

Vladimir Močnik

Prvi i najvažniji saradnik Bogoljuba Uroševića u vreme izgradnje TENT-a. Za Uroševića i Močnika često se kaže da je to najuspešniji elektroprivredni tandem u Srbiji. Močnik je bio saradnik, učenik, naslednik, a u jednom momentu i šef Bogoljubu Uroševiću. Na čelu TENT-a ovaj vrsni inženjer proveo je desetak godina, i to u najodsudnijem vremenu izgradnje. Važio je za najvećeg operativca i organizatora poslova iz domena elektroprivredne delatnosti. Velika opšta i tehnička kultura, komunikativnost, izuzetna inteligencija i stručnost svrstali su ga među najcenjenije srpske elektroprivrednike.

Razvoj Obrenovca
U jednom istorijskom dokumentu sa početka 18. veka u kome se spominje Obrenovac, navedeno je da u Paležu (kako se tada zvalo ovo naselje) živi 11 žitelja. Bilo je to u vreme čestih ratova između Turske i Austrije, pa je i život u naselju gotovo zamro. Obrenovac bi danas sigurno imao sasvim drugačiju fizionomiju, život i budućnost da u njegovoj okolini nije izgrađen TENT. Kao i svako drugo naselje koje je raslo zahvaljujući nekom elektroenergetskom objektu koji je u njemu izgrađen, tako je i Obrenovac veliki procvat doživeo izgradnjom TENT-a. Izgrađena je infrastruktura, nikle su nove zgrade, broj stanovnika je porastao i Obrenovac je postao savremeno urbanizovano naselje. Kao primer velikog napretka, njegovi hroničare navode podatak da danas čak i sela u okolini Obrenovca imaju daljinsko grejanje, i to zahvaljujući termoelektranama. Kažu, toga nema nigde u Srbiji.

S. Roslavcev