Kod državnog lekara samo ako se nema novca!

Usluge privatne lekarske prakse u Srbiji koristi tek 15,1 odsto građana, pokazalo je istraživanje zdravlja stanovništva, koje je u 6.500 domaćinstava sa ukupno 15.999 članova sprovelo Ministarstvo zdravlja.

Doktorka Jasmina Grozdanov, glavni istraživač, kaže da usluge privatnika češće koriste Beograđani (24,8 odsto), žitelji urbanih naselja, žene i stanovništvo sa srednjim i visokim obrazovanjem (27,9 odsto).

To je mnogo manje od projekcija koje iznose privatnici. Naime, prema procenama Udruženja privatnih lekara, u oko 1.700 pravatnih zdravstvenih ustanova pruža se između 30 i 40 odsto svih zdravstvenih usluga. Ili, prema gruboj računici – oko 20 miliona usluga godišnje. Zvanična zdravstvena statistika, koju vodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, međutim, pokazuje da se samo na primarnom nivou, u 158 domova zdravlja godišnje pruži oko 50 miliona različitih zdravstvenih usluga!

Izabrani lekari potvrđuju da u poslednje vreme imaju sve više pacijenata koji su ranije koristili usluge privatne lekarske prakse.

– To je primetno naročito od početka ove godine, a među njima je najviše radno aktivnog stanovništva – kaže dr Milica Nikolić Urošević, lekar u Domu zdravlja „Vračar“. – Razlog je što ljudi imaju sve manje novca i ne mogu da plaćaju zdravstvene usluge.

U državnom zdravstvu za pregled kod specijaliste, na koji često mora dugo da se čeka, plaća se participacija od 50 dinara, a kod privatnika po cenovniku – i do 6.000 dinara. Kad saberu stavke i vide da bi za iole ozbiljniju analizu krvi u privatnoj laboratoriji morali da izdvoje oko 15 odsto prosečne plate u Srbiji, mnogi porane da stignu u dom zdravlja dok još radi laboratorija. Iskustvo pokazuje da se kod privatnika uglavnom ide na dijagnostiku, i to onu na kojoj se u državnim ustanovama dugo čeka, ili da se „prečicom“ stigne do nekih od najboljih stručnjaka koji kod privatnika rade kao konsultanti.

Doktorka Jasmina Grozdanov navodi da je istraživanje pokazalo da je u periodu od 12 meseci pre anketiranja 51,6 odsto stanovništva imalo izdatke za zdravstvenu zaštitu, najviše iz južne i istočne Srbije (58,8 odsto), a najmanje iz Beograda – 48,4 odsto:

– Veliki deo stanovništva, 80,7 odsto, imao je troškove za nabavku lekova tokom četiri nedelje pre sprovođenja istraživanja. To je više nego po rezultatima prethodnog istraživanja iz 2006. godine, kada je ovaj procenat bio 74,1.

Istraživanje je pokazalo i da jednom broju stanovnika zdravstvena zaštita nije bila dostupna. Tako zdravstvenu zaštitu nije ostvarilo 18,2 odsto stanovnika, najčešće iz finansijskih razloga (24,8 odsto), zatim dugog čekanja (16,6 odsto), ili udaljenosti zdravstvenih ustanova, kao i zbog prevoza (5,7 odsto).

KOD STOMATOLOGA – PRIVATNO
Izabranog lekara opšte medicine ili i pedijatra ima 91,7 odsto stanovnika, pokazalo je istraživanje Ministarstva zdravlja. Međutim, u oblasti stomatologije, nacija koja ne može da se pohvali dobrim zdravljem zuba, više je usmerena na privatnu nego na državnu praksu.

– Veći procenat stanovnika ima zubara u privatnoj praksi (31 odsto) nego u državnim zdravstvenim ustanovama (26,9) – navodi dr Jasmina Grozdanov.

To može da se objasni i činjenicom da je stomatološka zdravstvena zaštita, za najveći broj osiguranika, osim u hitnim slučajevima, izmenama zakona 2005. godine izuzeta iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ta prava su kasnije proširivana, pa tako od pretprošle godine studenti do 26. godine opet mogu da idu kod zubara sa zdravstvenom knjižicom, ali većina stanovnika plombe i krunice mora da plati, a samo od dubine džepa zavisi da li će otići u dom zdravlja, gde su cene niže, ili kod privatnog stomatologa.

Izvor: Novosti