Šta se dešava u organizmu zaraženom ebolom?

"Ebolom se nije moguće zaraziti putem vazduha, već jedino kontaktom sa zaraženom osobom", objašnjava epidemiolog doktor Nahid Badelia. Prenosi se najpre kontaktom sa zaraženim životinjama, kroz kontakt sa telesnim tečnostima zaražene osobe ili predmetima koji su bili izloženi virusu. Epidemilog objašnjava da virus u organizam najčešće ulazi kroz nos ili usta.

Virus ebole može da preživi izvan ljudskog tela i po nekoliko dana, na sobnoj temperaturi, zbog čega je kontrola infekcije od izuzetne važnosti u ovom slučaju.

Jednom kada virus dospe u organizam, ulazi u ćelije i umnožava se. Nakon toga "izlazi" iz ćelija i proizvodi protein koji u organizmu napravi pustoš. Protein koji virus proizvodi naziva se ebolavirus glikoprotein i vezuje se za ćelije unutrašnjih krvnih sudova, čime se povećava njihova propustiljivost - to ponekad dovodi do izlivanja krvi izvan krvnih sudova.

"Virus narušava sposobnost organizma da zgusne krv", kaže doktorka Badelia. Čak i kod ljudi koji nemaju hemoragične simptome, može doći do curenja krvi izvan arterija, što za posledicu može imati smrt.

Ebola blokira sposobnost organizma da se brani od virusa, tako što blokira signal koji ćelije šalju neutrofilima, belim krvnim zrncima koji inače "alarmiraju" imuni sistem kada je to potrebno. Takođe, ebola inficira ćelije imunog sistema i tim putem se širi dalje u organizmu, do jetre, bubrega, slezine i mozga.

Svaki put kada se nova ćelija zarazi virusom ebole, aktiviraju se molekuli koji se nazivaju citokini. U zdravom telu, citokini su odgovorni za inflamatorni odgovor organizma, ali u slučaju kada je organizam oboleo, "oslobađa se tolika količina citokina da telo to prepoznaje kao simptome slične gripu", objašnjava epidemiolog.

Simptomi ebola virusa

Simptomi ovog virusa na početku su slični onima kada osoba ima grip. Iako neki oboleli ode bole imaju ekstremnije hemoragične simptome, poput krvarenja iz očiju, ušiju, ti simptomi nisu prisutni kod svih. Takođe, Badelia objašnjava da kod nekih obolelih može doći do smrtnog ishoda pre nego što se ti simptomi pojave, neki mogu imati manje krvarenje, krvarenje desni ili čak samo modrice.

Simptomi slični gripu javljaju se u prvim fazama obolevanja ode bole, dok se kasnije javljaju povraćanje, dijareja i snižen krvni pritisak. Do krvarenja obično dolazi u poslednjoj fazi, kada je organizam gotovo ceo zaražen, zbog čega otkazuju pojedini organi ili nastupa šok, što najčešće kao posledicu ima smrtni ishod.

Neki ljudi su, ipak, preživeli smrtonosni virus.

To generalno zavisi od dva faktora, objašnjava Badelia. Prvi faktor je zdravlje neke osobe uopšte - sposobnost imunog sistema da se revitalizuje nakon infekcije. Na drugom mestu, ishod zavisi od vrste izloženosti virusu. Oporavak je lakši ukoliko je, na primer, osoba bila u kontaktu sa nekim ko je tek zaražen, neko sa osobom kod koje je virus već zahvatio veći deo organizma.

Osim toga, ebola virus ulazi samo u ćelije koje imaju određeni marker, a istraživanja su pokazala da ćelije nekih ljudi nemaju taj marker.

Uprkos svemu tome što je poznato o ebola virusu, Badelia naglašava da su istraživanja tek u povoju i da će "ponašanje" virusa tek biti detaljno istraženo.

Trenutno se takođe radi i na pravljenju leka, koji bi mogao da spreči virus da se umnožava kada jednom dospe u ćeliju. Osim toga, naučnici pokušavaju da naprave lek koji bi pomogao imunom sistemu da se odbrani od virusa, kao i na stvaranju antitela protiv ebole.

Izvor: Mondo

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.