Jelen Live Festival

Probijanje kroz maglu, gužvu i dobru atmosferu

Gužva ispred ulaza u SKC i informacija da su karte za oba dana festivala rasprodate – još nismo ni ušli, a događaj već obećava. Iznenađenje i to višestruko. Znali smo da se Bgd uželeo događaja sa domaćim bendovima, ali baš toliko… Ipak, kada premotamo unazad muzičku godinu, stvari postaju jasnije. Sem Exita i pojedinačnih koncerata, kada se rokerima (u vrlo širokom, ”ne-tehno” značenju tog pojma) pružila prilika da tokom jedne večeri čuju nekoliko svojih omiljenih bendova?

Eto, jedan brend piva se odlučio da se obrati muzički drugačije orijentisanim potrošačima. Pogodak, jer godišta posetilaca Jelen Pivo Live Festivala se kreću od vrlo mladog devedesetog do zauvek mladog pedeset i nekog. Interesantan miks na mestu koje je svim godištima poznato, ali očigledno nedovoljno veliko da svi uživaju bez guranja, gaženja, preznojavanja i gubljenja vazduha. Ipak, logičan izbor za pilot epizodu festivala i opipavanje rok-pulsa bgd publike. Tu je – prisutan, domaća muzička produkcija stvara privid da je opao, ali ova publika dokazuje da je još uvek jak.

Posle reda za ulaz, ozbiljna lica obezdeđenja i traganje za mestom u garderobi. Ko će u gužvu sa zimskom jaknom?! Srećom, bilo je nekoliko punktova za ostavljanje jakni. Naravno, samo za one koji su početak u 21h shvatili sasvim ozbiljno. Otprilike tada su Orthodox Celts krenuli da sviraju, mada je gužva ispred SKC-a u tom momentu bila veća nego u velikoj sali. Ipak, taj prvi nastup zapamtićemo kao standardno keltski veseo u punoj, ali ne prepunoj sali.

Paralelno sa Orthodoxima, u malom klubu, odnosno DNK stejdžu, tridesetak ljudi. Šteta, Irie FM, čiji frontmen i trombonista je Vukašin iz Eyesburn-a, zvuče odlično. Dobar rege vajb, nekada deteta-zvezde ”Porodičnog blaga”, a sada ozbiljnog muzičara, Vukašina i ekipe, jednostavno nije mogao da očekuje gužvu kada gore sviraju zvezde prvog dana.

S istom pozitivnom energijom, nekolicini najodanijih fanova obratio se i predizborno inspirisani Škabo u dresu ragbi kluba ”Dorćol” sa suprugom PKS pored sebe. Dok se gospođa samo osmehivala, Škabo je gađao direktno u metu sa štrajkovima glađu, političarima, Dorćolom, duksom upasanim u trenerku i drugim domaćim fenomenima.

A gore, ništa manje inspirisani Cane i uvežbani Partibrejkersi. Malo je ratovao sa toncima, koji nikako da mu nameste mikrofon dovoljno glasno da, kao nekad, ceo grad čuje: Kreni, kreni prema meni! Onda je obezbeđenju savetovao da puste ljude da ”igraju”, jer ”to su mladi ljudi puni energije”. Zvučali su kao da nisu prošle godine. Prepuna sala je u glas pevala, svaki hit je ispratilo skakanje, poletela je i neka čaša puna piva u vazduh, a Cile je zaključio: Dobri ste, s obzirom ko su vam roditelji!

Samo što su ljudi izašli iz sale da udahnu vazduh ili čuju glasni Discord na malom stejdžu, krenuo je Eyesburn. Odlična, vrlo vruća atmosfera, postala je još moćnija. Već duže vreme jedan od najozbiljnijih bendova u našoj zemlji. Dovoljno je reći – bili su shvaćeni od koga je trebalo, čak i kada je sasvim drugačija muzika ovde vladala.

Svi koji malo teže podnose masu ili su izašli iz forme, mogli su da se opuste ispred sale slušajući, ali i gledajući live projekciju svega što se dešava na mejn stejdžu. Za svaku pohvalu!

Dok su se na malom stejdžu smenjivali zvuci Straight Jackin-a i Flip Out-a, gore je krenuo Sunshine. Drugačiji su, ali publika je oduvek dobro reagovala na ekipu iz blokova. U izmenjenom sastavu i duže pauze uspeli su da prvo veče festivala zatvore na pravi način.

Festival sa publikom. Muzika koja opstaje. Osveženje u svakom smislu. Ako ovaj događaj pređe u tradiciju, nadajmo se da će šansu dobiti još neki dobri domaći bendovi, kao i da će solidan start prerasti u ozbiljan festival svih muzičkih žanrova koji žive u ovoj zemlji.

Katarina Milovanović