Povratnici čine 70 odsto zatvorenika
Kancelarija zaštitnika građana nedavno je posetila policijski pritvor i Vaspitno-popravni dom u Kruševcu i uočila više nepravilnosti.
Uhapšenoj osobi nije uručeno obaveštenje o pravima, ćelija nema higijenske uslove, a kod jednog čoveka, koji je zadržan u pritvoru, bile su vidljive povrede, a to nije pisalo u policijskom zapisniku.
To su samo neke od primedaba ombudsmana, iznetih posle posete kruševačkoj policijskoj stanici. Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković kaže da i u zatvorskim ustanovama postoje problemi.
"I dalje su najveći problemi u najvećim zatvorima, koji su prenaseljeni i u kojima su mnoge smeštajne jedinice jako ruinirane, a tu je reč o Kazneno popravnom zavodu Niš, Sremska Mitrovica i Požarevac", kaže Janković.
U Ministarstvu pravde kažu da se radi na adaptaciji i poboljšanju uslova u zatvorima.
U 2013. godini završena je rekonstrukcija dva bloka u Okružnom zatvoru u Beogradu i jednog bloka u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. U toku je renoviranje još jednog bloka u Okružnom zatvoru u Beogradu, Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, paviljona u Kazneno popravnom zavodu u Nišu, kao i niz manjih investicionih radova u drugim zavodima.
U julu 2014. godine završena je izgradnja objekta za smeštaj 50 osuđenika u Okružnom zatvoru u Subotici.
U prošloj godini izgrađeni su novi objekti za smeštaj maloletnika u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu, u skladu sa evropskim standardima, dok su u maju ove godine započeti veliki investicioni radovi na rekonstrukciji Kazneno popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu.
Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić, koji je bio deo radne grupe, najavljuje na jesen izmenu zakona o izvršenju zavodskih sankcija.
"Njih nema suviše, svega sedam-osam odsto osuđenika je ženskog pola. Ali, ako žena ima malo dete, ili se porodi u zatvoru, onda je zaista malo godinu dana, i zbog vremena dojenja i vezanosti bebe za majku, a iz humanih razloga je onda bolje da se omogući nesto duži rok", objašnjava Škulić.
Stopa povratnika u EU ne prelazi 50 odsto, dok je u Srbiji skoro 20 odsto viša. Janković, koji je i sam nekada bio upravnik svih zatvora u zemlji, smatra da je najvažnije uposliti one koji služe kaznu.
"Rad je najbolje psihoterapeutsko sredstvo. Ako vi uzmete nekoga i držite ga deset godina u zatvoru, on ne radi, gleda u plafon sve godine. On kad izađe iz zatvora, on je potpuno socijalno neadaptibilan", tvrdi Janković.
Prema podacima Saveta Evrope, Srbija sa 160 zatvorenika na 100 mesta, ima najveći stepen prenaseljenosti zatvora od svih država članica te organizacije.
Stručnjaci ističu da bi izricanje alternativnih sankcija moglo da doprinese smanjenju broja zatvorenika.
Izvor: B92