Jelen pivo live 2009: 2. dan

Druge večeri Jelen pivo live festivala, Echo & the Bunnymen i The Rakes priredili su vruću gitarsku žurku za Beograđane…

Kalendar kaže da je za ovu sezonu gotovo s muzičkim festivalima na otvorenom, ali usijani zidovi SKC-a, tokom druge večeri Jelen pivo live festivala, većinu znojavih i zadihanih posetilaca naterali su da u to posumnjaju.

Da li su se osamdesetih – kada su se u ovom prostoru održali brojni, kako mnogi tvrde, nezaboravni koncerti – fanovi dobre “buke” osvrtali tražeći ventilaciju? Ili im je bilo svejedno dok se ispred njih pisala stranica istorije jugoslovenskog new wavea?

Razmaženi ili ne, ali ipak je 21. vek, a u SKC-u je bila izuzetna vrućina…

Vreo vazduh je pekao, mokre majice su se dodirivale u gužvi, dim je skrivao lica koja su to želela, gitarske žice su se topile… Rokenrol!

Domaće sa smislom

Dosta ljudi se odazvalo pozivu na festival zauvek živog rok zvuka. Već na nastupu nove snage domaćeg pop-rok zvuka – benda Nežni Dalibor, okupila se publika koja veruje u osveženje muzike u Srbiji. Ovaj vranjansko-beogradski bend zaslužuje da bude deo priče stvaranja neke nove srpske scene koja očekujemo da će potvrditi da pravi pop zvuk i dalje ima smisla stvarati na ovim prostorima.

Nakon Nežnog Dalibora, publika je slušala bend koji nikada nije prestao da veruje da brit pop fazon može naći svoje mesto i kod nas – Eva Braun. Bečejci nikada nisu gubili nadu i zato su svi koji su se potrudili da dođu ranije uživali u njihovim hitovima. Inače, Eva Braun je nakon višegodišnje pauze ponovo zajedno u sastavu Goran Vasović, Milan Glavaški i Petar Dolinka i trenutno privodi kraju svoj novi album. 

U isto vreme, na Maloj sceni SKC-a nastupali su Slaptrap, a nakon njih Bo, Virvel, Melodrom, Autopark i, za kraj, Irfan Muertes. Vrlo živo je bilo i na ovoj sceni, čak i dok su na Velikoj svirale inostrane zvezde.

Echo & the Bunnymen na putu sećanja

Dok su se zidovi SKC-a topili, a vazduh već postajao zasićen aromom (organizatorskog) piva, okupljeni najrazličitijih godišta šetali su se gore-dole iščekujući da konačno uživo čuju liverpulski bend koji je početkom osamdesetih ostavio traga na britansku muzičku scenu.

Echo & the Bunnymen, predvođeni Ianom Makulohom i Vilom Sardžentom, nisu baš imali stabilnu karijeru – kontinuitet koji je za bendove bitan, bez obzira na uspone i padove u uspesima albuma. Rastavljali su se, pa okupljali, ali jedno je ostalo konstanta – kada su nešto radili punim srcem, to je ostalo zauvek zapamćeno.

Nedavno ih je potresla smrt klavijaturiste u saobraćajnoj nesreći, međutim, ipak su došli da se upoznaju sa beogradskom publikom. Sigurno niko nije zažalio – ni publika, a ni bend. Atmosfera je bila puna uzbuđenja jer ovo jeste jedan bitan nastup za Beograd. Sa svih strana videla su se zadovoljna lica (nešto starijih) fanova, koji verovatno godinama čekaju da ih vide uživo.

Skakali i pevali su najupućeniji, u prvim redovima, ali i ostali nisu ignorisali ono što su Echo & the Bunnymen želeli da kažu kroz večne hitove poput “Lips Like Sugar”, “The Killing Moon” i “The Cutter”, kao i pesmu koja je najavila kako će zvučati njihov novi album “The Fountain”.

Odličan nastup i divna publika – bis je bio logičan završetak tokom koga je Ian kroz pesmu koju svako mora da zna – “Nothing Lasts Forever”, poručio: “Walk on the wild side” (u nastavku pogledajte kako je ova pesma zvučala na njihovom nastupu na festivalu T in the Park). Mora se dodati da Ian odlično izgleda za svojih pedeset godina. 
Ludilo zvano The Rakes

Odmah u metu: The Rakes su potpuno ludi uživo i to je tako dobro! Konačno, ovo je bend koji ume da kaže: “… headlines keep you excited, like when Tom Cruise cries, it's all lies…” .

Sve, koji su cenili The Rakes kroz sva tri albuma (Capture/Release, Ten New Messages, Klang), ovaj nastup je sigurno promenio. Sada ih više neće “samo” slušati, već će želeti da to bude uživo. Što pre, ponovo, ovde.

Od prvih taktova londonska četvorka (zapravo petorica, jer je često s njima i Kris koji svira klavijature i gitaru, kao što je bio slučaj i u Beogradu) napravila je moćan muzički haos, koji se tek kroz dve pesme preneo na publiku. Trebalo je vremena za prilagođavanje jer, ipak, većini The Rakes su nova lica, iako su u Britaniji vrlo prepoznatljivi i to ne samo kao predgrupa Franz Ferdinanda na turneji 2005...

Ovaj bend, nastao 2004, sa bine zrači energiju koja pesmama daje novi obrt u odnosu na studijsku varijantu. Uživo su brži, bučniji, agresivniji… Očekivano, publiku je to inspirisalo na šutku pred binom. Bezopasnu, mora se istaći – više otkačeni ples koji su momci svojom svirkom probudili.

Među prvim pesmama smo čuli i njihov doprinos podijumu za igru – “We Danced Together” (u nastavku poslušajte kako je ova pesma zvučala na njihovom koncertu u Amsterdamu), a potom je usledio miks svih najprepoznatljivijih melodija sa tri albuma, među kojima svakako nije izostao ni “Strasbourg” ni “1989”. Nije se mirovalo ni minut tokom sat i dvadeset minuta svirke, koja je svaku iole meku notu pretvorila u nešto uzbudljivo ljuto. 
Inače, Alen – vokal benda The Rakes, koji je (zasluženo) dve godine nalazio svoje mesto na NME-jevoj listi kul ljudi iz sveta muzike – jedna je sasvim spontana osoba na bini, sa neobičnim plesnim pokretima, koji tako dobro izgledaju na nekome ko baš drži do stila odevanja.

Uopšte, The Rakes su jedna veoma stajliš ekipa, tako da ne čudi što je Dior upotrebio baš njihovu stvar “The World Was A Mess, But His Hair Was Perfect” za reviju svoje muške linije. Takođe, devojke koje nisu došle na ovaj nastup su, blago rečeno, pogrešile, jer su Alen, Džejmi, Lase, Metju i Kris izuzetno šarmantni.

Sasvim oduševljeni ovim neočekivano divljim nastupom, pozivamo ih ponovo, dok sastavljamo listu rok-želja za sledeći Jelen pivo live festival.

Katarina Milovanović

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.