Slavagastro

Slave bez rumenog praseta, masne sarme, sočnih torti… Da je moguće napraviti i ukusnu posnu slavu, a niste na dijeti i samo želite da se približite autentičnoj tradiciji, potvrdila je manifestacija “Slavagastro”, na kojoj je predstavljena, uglavnom, posna ponuda slava u srpskim restoranima

Zdrava i uravnotežena ishrana, koja je postala svojevrsni “modni diktat” u savremenom svetu, našla je svoje mesto i u Srbiji. Sve više građana se okreće ovakvom načinu ishrane, koji u tranzicionoj Srbiji na početku 21, veka, nije samo hir, već i i dobar način da se uz malo umešnosti i mašte obezbede materijalna sredstva za egzistenciju.

Domaće i po starinski

Zorica Lazić iz Jošanice kod Sokobanje je u procesu restruktuiranja srpske privrede izgubila radno mesto, ali je počela da priprema starinska jela i sada već osvaja priznanja za svoje kulinarsko umeće. Jela priprema zajedno sa suprugom, od isključivo domaćih sastojaka, kaže da kod njih “ništa nije iz radnje”, a njene starinske specijalitete imao je priliku da okusi i Tadaši Nagai, ambasador Japana u Beogradu.

– Ambasador je bio oduševljen jelom, a naše domaćinstvo se našlo i na ponudi Sajma turizma u Berlinu. Do sada smo, pored domaćih gostiju, imali i posetioce iz Republike Srpske i Makedonije, a sada očekujemo i goste iz Evrope. Žito meljemo na našoj vodenici i pravimo zaboravljena jela, razne hlebove, proje i projare – ispričala nam je Zorica, objašnjavajući da je za spremanje ovih jela potrebno, pre svega, puno strpljenja. Sve, kako kaže, priprema u domaćim zemljanim loncima, a na meniju kod nje možete pronaći i pihtije od boba, ušećerene orahe, specijalitete od ribe, slatko od kupina, sušene crvene parprike sa orasima, razna jela od krompira, tucani kiseli kupus, turšiju, domaći ajvar…

Posno u “Suncu”

Između prezentacije dobre i zdrave kuhinje na ovogodišnjoj manifestaciji “Slavagastro”, o novinama u slavljenju slava govorio je i etnolog Dragomir Antonić, tvorac prvog “posnog stola“ u restoranu “Sunce” i čovek koji je u novogodišnju ponudu beogradskih resotrana uneo i posni meni.

Svako vreme ima svoje breme, običaji imaju jednu unutrašnju strukturu, koja se ne menja, i spoljašnju na koju utiče način života, kultura, lične navike… 

Kako nam je objasnio Antonić – treba jasno razlikovati slavu, koja se slavi kao dan kad je naš predak izabrao jednog sveca za svog zaštitnika, od proslavljanja slave, uz muziku i raskošnu gozbu.

Slavski ručak

– O značaju slave kod Srba najslikovitije govori podatak da za slavu u srpskom jeziku postoje 22 naziva. Slava je svetkovina posvećena zaštitniku kuće i ima hrišćanski deo koji čini odlazak kod sveštenika i ikona, duhovni deo čini – sveća , slavski kolač, žito, ima tu dosta mešavine hrišćanskog i prethrišćanskog. Problem nastaje kad dođemo do gozbe gde se sukobljavaju tradicija i savremenost – rekao nam je Antonić.

Prema njegovim tvrdnjama, neko za slavu pripremi ručak za užu porodicu i kumove, dok deo koji se zove “čestitanje” na kojem se služi slavski kolač, vino, žito i sitni kolači, rezerviše za prijatelje i poznanike…

Slava je u savremenom svetu i mesto za sklapanje poslovnih dogovora, sastanak s poslovnim partnerima i tu će restorani sigurno uskoro igrati ključnu ulogu, smatra Antonić

– Da li je iko pre 30 godina pravio svadbu u restoranu? Oko 95 odsto svadbi bilo je organizovano u mladoženjinoj kući , a samo oko pet odsto u restoranima. Sada se niko ne buni kada se svadba slavi u restoranu. Za 20 godina slilično će biti i sa slavama. Slava će se slaviti u kući s manjim brojem gostiju, tu će primat imati duhovni običaji, dok će jedan deo biti rezervisan i za restoran u kojem će biti organizovana gozba – rekao je Antonić.

On je istakao i da ikonu ne treba nositi u restoran u kojem bi obeležja slave trebalo da budu slavski kolač i žito.

Da i najbolji slavski ručak može da propadne, ako se ne drži u dovoljnoj meri do čistoće upozorio je Muradin Rebronja, kuvar najelitnijih restorana bivše Jugosvije, majstor američkog “Šeratona” i “Hiltona”.

– Hrana mora biti kvalitetna i bezbedna. Na Balkanu jedino još Srbija, Crna Gora i Albanija nisu potpisale međunarodni ugovor HACCP s jasno preciziranim higijenskim standardima. Ljudi se po restoranima truju iz banalnih razloga, zato što neko nije oprao ruke. U Americi se svake godine 76 milona ljudi otruje u restoranima, a oko 5.000 ljudi umre. Kod nas ne postoje nikakvi statistički podaci, koji se tiču ovog pitanja, rekao nam je Rebronja.

Danijela Tadić