Novogodišnji poklon
Ta novogodišnja noć bila je ostvarenje mog sna. Oduvek sam želela da jednu godinu dočekam u krevetu, razuzdana, temperamentna, vrela, kao prava ženska pored svog mužjaka, da mi se tačno u ponoć dogodi orgazam i da na taj najlepši način poželim sebi berićetnu, zadovoljnu Novu godinu.
Dok su druge devojke jurile po buticima, šile haljine i zakazivale frizera, ja sam iz tajne fioke izvadila crveni veš, crvene haltere i raščupala kosu kako bih izgledala divlje i izazvala muškarca da me pripitomi, da me zauzda rukama, bedrima, jezikom, strašću. Telo sam namazala parfemisanim mlekom, mirisala je cela soba, a koža se presijavala na svetlosti neobičnih ukrasa sa jelke. Pustila sam muziku, prinela krevetu šampanjac i dve čaše, obukla crveni veš i čekala. Napolju su se već čule petarde, slavilo se, ljudi su nekuda žurili a nisu imali pojma da se ne mogu provesti kao ja. Njihovi žedni poljupci u ponoć neće moći da se mere sa mojim svršavanjem. Ples oznojenih tela neće ni primirisati jahanju ove razuzdane ženke. Nijedna čaša vina kojom budu nazdravljali neće biti tako opojnog ukusa kao seme koje ću ja popiti te noći.
Kad je stigao, poželela sam ga istog trenutka. Nije mi bila potrebna predigra, ali sam znala da moram da se strpim. Do ponoći je bilo još vremena, trebalo je sačuvati svu snagu mužjaka da bih sprovela svoje nevaljalo delo.
Ljubio me je, usne su mu se natopile šampanjcem. Kad mi je dodirnuo bradavicu, skamenila se. Tanak materijal grudnjaka mogao je lako biti probijen. Hteo me je odmah, u ogledalu sam videla svoje telo kako ga mami, kako mu klizi iz ruku, priziva ga i odbija u isto vreme. Uhvatio me je za kosu, nemirni pramenovi obgrlili su mu prste, zario je zube u moj vrat. Prošaputao da me želi. Odgurnula sam ga sa osmehom i nazdravila.
– Želim da večeras budeš moj, samo moj Deda Mraz, i da mi ispuniš želju koju želim od kada sam otkrila seks. Pokloni mi orgazam u ponoć, neka ogluvim za ceo svet, neka mi promaknu svi pucnji sa ulica, hoću da zaboravim koju godinu ispraćam a koju dočekujem. Želim da zaboravim i svoje ime. Razbij me u ponoć... “
Mazila sam ga po vratu. U sobi je odjednom postalo pakleno vrelo. To je moja strast palila sve pred sobom. Skidala sam ga lagano, minuti su se vukli a on je ostajao bez sakoa, pa bez košulje, onda i bez pantalona, čarapa i cipela. Samo bokserice na njemu i jedna bezobrazna kvrga koja se ne smanjuje. Šampanjac je prelivao čaše. Sa usana su mu se otimali uzdasi. Palili smo se, pretvarali u baklje i ponovo gasili. Govorio je da me želi. Gledali smo se pravo u oči, kao dva tigra spremna da na znak naskoče jedno na drugo. Nije osećao da ga povremeno grebem krvnički noktima. Bol se u takvom užitku ne oseća. Znoj mu je kapao sa čela, usne su mi se nadule od poljubaca. Rukama je grabio svaki delić mog tela. Znao je, osećao je da među nogama buktim, da sam vlažna poput snega koji je počeo da pada.
Petnaest minuta pre ponoći povukla sam ga na krevet. Dozvolila sam da moje crvene gaćice pretvori u neupotrebljivu krpicu. Nikada ga nisam videla u takvom grču. A kad sam sela na njega, kad sam pustila da mu meso proguta najprohtevnija rupa na svetu, izdahnuo je, nasmešio se, zatvorio oči. Držao me je za bokove, ne ometajući moj ritam. Polako, u krug, gore-dole, uvežbano i spontano u isto vreme. Mogla sam da svršim odmah, ali veliki sat iznad kreveta opominjao me je da se uzdržim. Znao je šta čekam, uzdržavao se i on. Ljubio mi je grudi, nekad bi glavom zaronio meœu njih kao da je tamo skriveno svo blago ovog sveta. Zavidela sam sama sebi, bacajući pogled u ogledalo.
Ispunjava mi se želja, moj Deda Mraz je napaljen, veliki, strastan, tu je i neće nestati, služi mom zadovoljstvu. A ponoć je dolazila, negde se već odbrojavalo, dizale su se čaše i plaćali trubači. Ubrzavala sam, kao da galopom želim da uœem u novu godinu. Sve se zavrtelo, svet je postao samo san, neka druga stvarnost. Bokovi su mi zaplesali sambu, njegovo telo se grčilo u iščekivanju mog orgazma. Zaboravila sam da postojim, bila sam samo čudesni vir koji mi je plesao u utrobi i postajao sve veći. Htela sam ga celog u sebi, da ga proguram i zauvek za-držim unutra. A onda je sat otkucao ponoć. U nekoliko sekundi raspukla sam se na delove. Soba se obojila u crno. Muškarac ispod mene je pustio seme, iz mene je izašao krik, isprekidan, snažan, jači od hiljadu petardi. Izvila sam se unazad i...
Kad sam došla sebi, ležala sam preko njegovog tela. Usne su mi bile suve, sva tečnost se izlila meœu noge. Disao je teško, još uvek čvrsto stežući moje guzove. Podigla sam se i pomilovala ga pogledom. U očima sam videla sreću.
– Volim te.
Nasmešio se.
– I ja tebe, ludačo.
Nikada više neću imati takvu novogodišnju noć, to znam. Jer ona se dešava samo jednom u životu. Reprize nema. Ali znam da ću svakog sledećeg dočeka u ponoć osetiti da drhtim, poželeću da se samozadovoljavam, uzbuđenja od samog sećanja na orgazam koji sam doživela u ponoć.