Duel

Da li se oni bore mačevima, plešu ili vode ljubav? Magiju krije uspešna akcija, nešto manje uspešna romansa i totalno neuspešna komedija

Iskustvo mi govori da kod korejskih filmova nema sredine – ili oduševe ili zahtevaju izlaz za evakuaciju. Ali, crno-beli odnos se srušio kada sam u mraku bioskopske sale srela detektivku Namsun i njenog antipoda Momka Tužnih Očiju. Njihovi pogledi, ljubavni ples s mačevima, stilizovana scenografija, hrabro korišćenje kamere i montaže – ostaviće i najkomplikovanije gledaoce potpuno zanesene. Međutim, čudni dijalozi i neka besmislena komičnost, koja se provlači kroz niz scenarističkih i glumačkih rešenja (suvišne grimase, prenaglašavanje, promašeni pokušaji snažnih replika), strmoglaviće utisak o ovom filmu još u samoj sali.

Film ’’Duel’’ na svoj specifičan način podseća na akcione komedije o čudnom spoju dva detektiva, od kojih je jedan potpuno opsednut zadatkom, a drugi malo otkačen. Tako je i sa detektivkom Namsun i njenim sredovečnim partnerom Anom. Ona je ljuta, željna akcije, potpuno predana poslu, dok je on opušten, voli da popije i kao da čeka da se zadatak sam reši. Međutim, Namsun sreće nekoga ko joj je dorastao – misterioznog kriminalca, koji od prvog pogleda i atraktivnog poteza mačem, iz temelja drma svet mlade detektivke. I tu kreće akcija à la ”Pritajeni tigar, skriveni zmaj”.

Intenzivna stilizacija i postavljanje forme iznad sadržaja, čemu je reditelj Li Majung-se (Lee Myung-se) sklon od početka karijere, u ovom ostvarenju doživljavaju svoj vrhunac. Reditelj interesantno koristi slow motion, varijacije perspektiva i zaleđene kadrove, kao i sebi svojstvenu manipulaciju svetlom i dimom. Akcije su do detalja osmišljene, što ne mogu da kažem i za samu radnju filma, koja kao da je razrađivana tek nakon scenografije, kostima, koreografije i svega ostalog.

Emocija borbi Namsun i Momka Tužnih Očiju, momenti kada snažni udarci prelaze u ples, a ples u vođenje ljubavi bez dodira, zajedno sa stilizacijom i istorijskom pozadinom (Koreja, pre nekoliko vekova), definitivno su ”bela strana” filma ”Duel”. Tome doprinosi i veoma dobra gluma ženske zvezde filma Ha Ji-von (Ha Ji-won), ali ne i ”preterivanje očima” njenog suparnika, pomalo androgenog Kang Dong-vona (Kang Dong-won) i praznoća lika detektiva Ana (Ahn Sung-kee).

”Duel” je udarac direktno u ”sredinu” korejskog filma: visokobudžetno, lepo upakovano i na momente vrlo emotivno, ali bez snažne radnje, prepuno besmislica i praznog hoda.

Katarina Milovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.