Muzej detinjstva

Projekat Vladimira Perića ex Talent i Talent Factory instalacija i video rad Foto arhiv Muzej detinjstva kao work in progress sa idejom da preraste u stalnu postavku u stalnom prostoru predstavljen je beogradskoj publici (posle Niša, Vranja i Leskovca) u Muzeju primenjene umetnosti. 

Izložbu je otvorio Slobodan Jovanović, kustos izložbe koji je i napisao odličan tekst - likovni osvrt za bogat i sadržajan katalog naslovljen „Preuzete uspomene“ u četvrtak, 1. a možete je pogledati do 22. oktobra 2009. 

Osnov svog desetogodišnjeg projekta čini zbirka (kolekcija) od nekoliko stotina hiljada predmeta koje je Perić vredno i predano skupljao. Stare fotografije dobijaju kod Perića novi smisao, bez ikakvih ili samo sa minimalnim intervencijama, od zaboravljenog i odbačenog ka umetničkom delu punom emocija prožetih empatijom koje neminovno izazivaju uspomene. 

Perić je tematski (muzeološki obrađeno) podelio izložbu na: porodilište, lekarski pregled, potrbuške, pre sna, kolica za decu, dupci, higijena, plišani medvedi, čovekolike lutke, lopte, i tako dalje... da ne nabrajam a lako je i logično pretpostaviti, a još lepše videti sa kojom se jasnoćom, lakoćom i preciznošću pa da kažem i ljubavlju umetnik upustio u avanturu čuvanja uspomena. 

Skoro pa da sam siguran da nije moglo biti nikog u publici na ovoj izložbi ko se nije prisetio delova svog detinjstva. Ja sam očekivao da ću videti sebe na nekoj od fotografija (iako čuvam svoje uspomene iz detinjstva a naročito fotografije), druga ideja koja se verovatno pa skoro i neminovno javlja je da bi bilo dobro dati svoj doprinos i priložiti sve što bi autor mogao uključiti u zbirku. Zatim se setiš koliko je u stvari sve to ozbiljno i uključuje mnoge elemente ne samo svakodnevnog života već i primenjene umetnosti, etnografije, istorije... 

Možda je malo reći da sam izložbom oduševljen, i verovatno je izlišno preporučivati je, uspomene iz detinjstva vraćaju nas u prošlost, ali se treba setiti da je i sadašnjost za neku budućnost potencijalna prošlost. 

Muzej detinjstva u tom smislu sigurno ima zauvek divnu budućnost. To se posebno odnosi na nas koji ne pristajemo da odrastemo, ili bar dugo čuvamo u sebi ono naivno i dečije što nas čini većim od odraslih. 

Umetnik nam je samo pomogao da se toga još jednom prisetimo i zato: "Hvala ti, Vladimire".

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.