Istorija za ponos: Nestašluci Nikole Tesle

„Često su me ljudi, koje je to zanimalo, pitali kako i kada sam počeo da se bavim izumiteljstvom. Na to pitanje mogu da odgovorim samo prisećajući se svog prvog pokušaja za koji pamtim da je bio dosta ambiciozan, pošto se sastojao od izuma jednog aparata i jednog metoda. Što se tiče aparata, drugi su me predupredili, a metod je bio originalan. To se ovako dogodilo. Jedan od drugova sa kojima sam se igrao došao je do pribora za pecanje, što je izazvalo pravo uzbuđenje u selu i sledećeg jutra su svi krenuli u lov na žabe. Jedino sam ja ostao sam i napušten, pošto sam se posvađao sa tim dečakom. Nikada ranije nisam video pravu udicu i zamišljao sam je kao nešto čudesno, nešto što ima naročita svojstva i očajavao sam što i ja nisam sa ostalima. Nužda me je naterala, pa sam nekako pribavio komadić nekakve gvozdene žice, pomoću dva kamena zašiljio sam vrh na jednom kraju, savio žicu u odgovarajući oblik i pričvrstio je za jak kanap. Potom sam isekao dugačak štap, našao nekoliko mamaca i sišao do potoka gde je bilo mnoštvo žaba. Nijednu nisam uspeo da ulovim i skoro sam se obeshrabrio, kada mi je sinula ideja da praznu udicu zanjišem ispred žabe koja je sedela na panju. U početku se malo uplašila, ali malo-pomalo oči su joj se zakrvavile, žaba se nadula i udvostručila svoju veličinu i proždrljivo zagrizla udicu. Odmah sam je izvukao. Ponovio sam isti postupak više puta i metod se pokazao nepogrešiv. Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi ništa nisu ulovili, došli do mene, pozeleneli su od zavisti. Dugo sam čuvao svoju tajnu i uživao u monopolu, dok konačno nisam pred božićnim raspoloženjem popustio. Posle toga svaki dečak je mogao učiniti isto, pa je sledeće leto bilo katastrofalno za žabe.“

Tako je Nikola Tesla opisao jedan od mnogobrojnih doživljaja iz svog detinjstva u serijalu tekstova koji su objavljeni 1919. godine u američkom časopisu „Electrical Experimenter“. Tesla je te autobiografske tekstove nazvao „Moji izumi“, jer je sav svoj život bio posvetio upravo svojim izumima. Sve u njegovom životu bilo je potčinjeno izumiteljskom radu, napisao je akademik Aleksandar Marinčić u predgovoru srpskog izdanja Tesline autobiografije.

Iako nevelika, Teslina autobiografija je neverovatno zanimljiva, upravo onako kakva je bila njegova ličnost. Puno detalja iz njegovog detinjstva i mladosti otkrivaju nam jednu originalnu i autentičnu ličnost. U vreme kada je objavljena autobiografija, svet je već uveliko bio upoznat sa civilizacijskim dostignućima Nikole Tesle, ali se malo znalo o njegovom ličnom životu. Zato su upravo anegdote i gotovo neverovatni doživljaji iz njegovog detinjstva izazvali veliko interesovanje čitalaca. I sam Tesla je govorio da su njegovi nestašluci iz detinjstva krili u sebi klicu nekih njegovih, mnogo godina kasnije realizovanih ideja i izuma.

Tako je, recimo, opisao svoj izumiteljski pokušaj sa gundeljima koji su u Lici u to vreme, kako on kaže, bili istinska napast. Pod teretom njihovih tela slamale su se čitave grane na drveću. Radoznali Nikola je privezao četiri gundelja na drveni krst koji je pokretao jedno tanko vreteno, a ono je prenosilo kretanje na veliki kotur.

– Ova stvorenja su bila neobično delotvorna, jer kada bi jednom počela, više nisu imala osećaj da se zaustave i nastavljala bi da se obrću satima i što je vreme bivalo toplije, oni su sve više radili. Tako se dobijala prilična „snaga“ -
opisivao je Tesla svoja zapažanja iz prirode. On kaže da je izumiteljski pokušaj proistekao iz njegove potrebe da sledi svoj prirodni instinkt. Taj instinkt nije ga napustio ni mnogo godina kasnije, kada ga je potpuno zaokupila ideja da se energija iz prirode iskoristi i da služi čoveku.

- Kada razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine -
napisao je Tesla opisujući još jedan događaj iz svoje mladosti. Sa nekoliko dečaka popeo se na jednu strmu planinu. Bila je zima i sneg je bio veoma dubok. Dečaci su se zabavljali praveći grudve koje su onda bacali niz strminu. Grudve su se kotrljale neko vreme, postajući sve veće.

– Odjednom, jedna lopta je premašila sve granice, narastajući do ogromne veličine, sve dok nije porasla velika kao kuća i sjurila se u dolinu, uz veliku grmljavinu od koje je zemlja podrhtavala. Gledao sam omađijan i nisam mogao da shvatim šta se dogodilo. Nedeljama posle toga slika lavine bila mi je pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo tako silno naraste - napisao je Tesla. Smatrao je da mu se nije desio taj događaj u mladosti, možda on i ne bi „sledio malu varnicu“ i nikada ne bi usavršio svoj najbolji izum.

Teslini nestašluci često su se završavali batinama. Tako, kada je počeo da rastavlja i sastavlja dedine satove, deda je iznenada prekinuo taj njegov rad „na ne baš mnogo nežan način“. Napravio je i pucaljku i „sjajno napredovao sa njom“, ali je ubrzo bio bolno obeshrabren kada su počeli da se razbijaju prozori na kući. Posle toga, počeo je da pravi mačeve od različitih komada nameštaja. Tesla kaže da je u to vreme bio pod uticajem srpske narodne poezije i da je sate provodio uništavajući „neprijatelje“ – stabljike kukuruza. Ta njegova igrarija upropastila je letinu, a on je dobio ćuške od svoje majke, koje uopšte nisu bile „forme radi, već i te kako prave“.

U svojoj autobiografiji Tesla kaže da je napravio raznorazne naprave i majstorije, ali da su najbolji bili lukovi za strele, kao i „igrarije s praćkom“. Jednom prilikom, kada se šetao sa ujakom pored reke, video je da iz vode povremeno iskače poneka pastrmka čije se telo jasno ocrtavalo na isturenoj steni s druge obale. Znajući da bi svaki dečak mogao da pogodi ribu u tim uslovima, sebi je zadao teži zadatak: iz praćke je hitnuo kamen tako da je pogodio ribu, pribio je uz stenu i presekao nadvoje. Ujak se toliko prepao ove njegove sposobnosti da nekoliko dana nije želeo da razgovara s njim.

Nikola Tesla je smatrao da svaki napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara koji je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Potrebno je da se taj dar neguje odmalena. Prvi pokušaji su instinktivni, podstaknuti maštom, živom i nedisciplinovanom, a s godinama čovek postaje razumniji, sistematičniji i konstruktivniji.

– Ali ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine - smatrao je Tesla.

– Zaista, kako sada to osećam, da sam ih onda razumeo i negovao umesto što sam ih gušio, znatno više bih ostavio svetu. Ali tek u zrelom dobu sam shvatio da sam izumitelj - napisao je Tesla u svojoj autobiografiji.

S. Roslavcev

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.