Naredne godine nabavka opreme i izgradnja solarne elektrane

Kako se moglo čuti na konferenciji „Elektrane 2014“, održanoj nedavno na Zlatiboru, „Elektroprivreda Srbije“ i „Drinsko-Limske hidroelektrane“, kao njen deo, nalaze se u trećoj fazi razvoja. Polovinom prošlog veka bilo je doba gradnje proizvodnih kapaciteta, potom je usledila druga faza najveće eksploatacije. Sada, kada je njihov radni vek pri kraju, nalazimo se u trećoj – fazi modernizacije i revitalizacije kapaciteta i izgradnji novih, mada objektivno ne možemo da se pohvalimo da smo nešto novo izgradili ovih godina, kaže Zlatan Jovanović, v. d. direktora PD „Drinsko-Limske HE“.

– Uglavnom se sada radi revitalizacija postojećih kapaciteta, čime se produžava njihov radni vek, ali i znatno povećava njihova snaga. To se može prihvatiti uslovno i kao izgradnja novih kapaciteta.

U okviru PD „Drinsko-Limske HE“ uspešno su završene revitalizacije HE „Elektromorava“ i HE „Bajina Bašta“, a započinje i revitalizacija HE „Zvornik“. To je, prema rečima našeg sagovornika, najznačajniji posao u narednom periodu.

– Ugovor je potpisan, započele su aktivnosti na izradi tehničke dokumentacije i u stalnom smo kontaktu sa izvođačem „Voith hydro“. Naši stručni timovi obavljaju prijem i kontrolu tehničke dokumentacije – objasnio je Jovanović.

– Pokušavamo da se uklopimo u plan koji je definisan ugovorom, iako se malo kasni, ali nadam se da ćemo uspeti to da nadoknadimo i da se pridržavamo plana. Do kraja godine, prema planu, svu dokumentaciju treba da prihvatimo mi, kao naručioci, kao i da se pripremi dokumentacija potrebna za dobijanje dozvola neophodnih za početak radova. Planirano je da u oktobru naredne godine počnu radovi. Plan je da se revitalizacija završi na vreme, 2019. godine. Revitalizacije imaju ekonomsko opravdanje, jer sve daju novu snagu. U „Zvorniku” ćemo dobiti 30 odsto veću snagu, što je velika korist za EPS.

Jovanović ističe da su veoma bitni ljudski resursi, jer se kroz revitalizacije osposobljavaju inženjeri da mogu da upravljaju najsavremenijom opremom, ali i da se ravnopravno sa stranim stručnjacima uključe u buduće projekte revitalizacije preostalih hidroelektrana. Ne treba zanemariti ni zapošljavanje domaćih preduzeća, koja se takođe kroz ove poslove usavršavaju, osposobljavaju i dobijaju reference za naredne poslove.

Direktor PD „Drinsko-Limske HE“ ističe da je revitalizacija reverzibilne HE „Bajina Bašta“ u razgovoru sa poslovodstvom EPS-a stavljena kao jedan od prioriteta i već je planirano da revitalizacija počne u narednoj godini. Prema njegovim rečima, postoji ideja da se ceo posao finansira iz japanskog kredita.

– Kredit je prvenstveno ponuđen za sanaciju šteta od poplava, tako da još nije izvesno da li će ovu našu ideju prihvatiti japanska vlada, ali ako ne bude prihvaćena, uslovno smo se dogovorili o drugoj opciji, da krenemo sa radovima iz sopstvenih sredstava nabavkom dela opreme, konkretno turbinskog regulatora, a možda čak i statičkog frekventnog pretvarača – kaže Jovanović.

– Moguće je da krenemo u proceduru javne nabavke sledeće godine ili 2016. Ponudićemo Japancima i takvu opciju, da bar deo ovih investicija bude finansiran iz njihovog kredita, a deo iz naših sopstvenih sredstava. Projekat je izvestan.

O tome šta je planirano u budućnosti, direktor PD „Drinsko-Limske HE“ ističe da je EPS već uradio generalni projekat iskorišćavanja postojećih vodoprivrednih objekata u energetske svrhe.

– Kod nas postoji brana Parmenac u Čačku na Zapadnoj Moravi, koja je vodoprivredni objekat, ali je u vreme izgradnje bilo predviđeno da se tu ugrade dva agregata sa snagom ukupno blizu dva megavata. Svaki megavat je dragocen Srbiji i mislim da to treba iskoristiti. Već smo počeli određene razgovore sa EPS-om i upravom Grada Čačka kako bi se taj projekat stavio na dnevni red u narednim godinama, a i obezbedila sredstva za izgradnju takvog energetskog objekta.

– EPS je već ugovorio revitalizaciju dela malih HE u Srbiji, među kojima je mala HE „Vrelo“. Tako će i ova elektrana doživeti obnovu i povećanje snage – ukazuje Jovanović.

– Naše PD planira izgradnju solarne elektrane u Zaovinama i jedne male hidroelektrane u Đurićima. U oba slučaja već smo odmakli sa aktivnostima. Projekat za solarnu elektranu je urađen, mada je bilo poteškoća sa dozvolama, pošto je prema Uredbi o režimima zaštite prirode predviđeno da se u trećoj zoni omogući izgradnja solarnih elektrana do 100 kilovata snage, što je nama bilo prilično nelogično ako imate u vidu da se dozvoljava izgradnja hidroelektrana do 30 megavata. U kontaku sa nadležnim ministarstvom i Zavodom za zaštitu prirode, došli smo do rešenja, tako da očekujemo dobijanje saglasnosti za svih 300 kilovata, kako bismo naredne godine krenuli sa nabavkom opreme i izgradnjom solarne elektrane. Slična situacija je i kod male HE „Đurići“.

Sledi obnova
Izvesna je izgradnja četvrtog agregata u HE „Potpeć“, kao i revitalizacija HE „Bistrica“ i HE „Potpeć“. Izgradnja reverzibilne HE „Bistrica“ je priča koja se dugo provlači u mnogim planovima EPS-a, ali s obzirom na to da je reč o velikoj investiciji, nije još izvesno da li će se graditi i kada. Izvesno je da sledi revitalizacija najstarijih objekata u sastavu „Limskih HE“.

J. Petković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.