Verovali ili ne: Život u Beogradu povećava rizik od psihoza!

Započeto je 2011. godine. U bazi je 11.000 ispitanika iz 14 država, među kojima je i Srbija. Glavni istraživač je prof. dr Džim van Os, sa Univerziteta u Mastrihtu, a nedavno je sastanak istraživača ovog projekta održan u Beogradu.

– Megapolisi su fenomen novog doba, jedna od najintrigantnijih tema u psihijatriji danas. Dolazak u megapolis, posebno ako je povezan sa migracijom i odlaskom iz svoje zemlje u drugu etničku sredinu, kod čoveka brzo troši kapacitet za poverenje. Osoba nema s kim da podeli otuđenost, pritiska je borba za egzistenciju, a sve to pojačava duševnu nestabilnost.

Marihuana i rizik od psihoze

Šta dr Nađa Marić Bojović misli o upotrebi marihuane i koliko je njena konzumacija faktor rizika za psihoze? – Korišćenje marihuane pre 15 godine daje i do četiri puta veći rizik za pojavu simptoma psihoze. Kasniji početak upotrebe takođe nosi rizik, ali je on između dva i tri puta manji, i to kod osoba koje imaju gensku predispoziciju. Mi ne znamo koje gene nosimo u sebi: da bi se pojavila neka od shizofrenija, potrebno je da se u genomu nađe set, recimo, sto određenih gena, a bolest se javlja bez obzira na uticaj sredine. Ako neko u svom genomu ima samo 80 gena, to je za bolest nedovoljno. Važno je da se faktor sredine ne nadoveže na osetljivi genom, jer ako se to desi tada će se pojaviti bolest, a nije morala. Zato svako ko zna da u najširoj porodici ima srodnike koji su imali problema sa nekim od psihotičnih poremećaja, ne sme nikada uzimati marihuanu. Moja je dužnost, kao lekara, da to ovako jasno i direktno kažem. Ostalima ostavljam da sami razmisle – odgovara dr Marić Bojović.

Promene se dešavaju nesvesno, pa neki osećaju neprestanu, bezrazložnu brigu, nespokoj (anksioznost), drugi prolaze kroz depresiju, koju prati beznadežnost, bespomoćnost, samoomalovažavanje, a neki postaju preterano sumnjičavi, povlače se u sebe, trpe iracionalne strahove, a njihova sposobnost i delotvornost upadljivo opadaju i nastaju psihoze – objašnjava za „Politiku” dr Marić Bojović, načelnik odeljenja za istraživanje i rane intervencije u psihijatriji Klinike za psihijatriju KCS.

Milionski Beograd kvalifikovao se za ovo istraživanje: da li psihijatri već viđaju ove negativne pojave u našoj prestonici?

– U Beogradu nema mnogo emigranata, ali se zato kod nas mogu dobiti dragoceni podaci o razlikama koje rođenje i odrastanje u ruralnoj ili urbanoj sredini nosi za neurorazvoj. U velegradu je veća verovatnoća pojave prenatalnih infekcija, jednog od značajnih faktora rizika za psihoze; postoji viši rizik od zlostavljanja i zanemarivanja, droge su lako dostupne, što sve ima određenog značaja za razvoj psihoze kasnije, ali veliki gradovi naravno nude i mnoge povoljnosti – kaže dr Marić Bojović, koja je za rad o ispitivanju rasprostranjenosti simptoma psihoze u opštoj populaciji i razlike prema polu dobila nagradu Evropskog udruženja psihijatara za najbolji naučni rad istraživača mlađih od 40 godina.

Koliko je u takvim uslovima lek preseljenje u manji grad ili čak na selo i da li se ovi poremećaji uopšte mogu sprečiti?

– Deluje iracionalno da se kaže da sprečavamo shizofreniju, jer danas većina živi u uverenju da kad se bolest dobije – tu više nema spasa. Ovo beznađe i dodatno pogoršava stanje. Savet o preseljenju ne može biti uopšten. To sam savetovala tek posle razgovora i uočavanja solidne prilike za odlazak u manju sredinu. Neki su se pacijenti preselili, redovno dolaze na kontrole i dobro su. Jedan od njih uskoro planira izložbu svojih likovnih dela u Beogradu… trijumfalno se vraća nazad, ali samo nakratko – kaže, na kraju, dr Marić Bojović.

Nadlanu / izvor: Politika

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.