Cesaria Evora

Ona je jedna od najinteresantnijih pojava svetske muzike… Ne, nije upadljiva, “drugačija” i ne pravi od sebe cirkusku atrakciju! Naprotiv… ona je potpuno obična dama, jednostavna i nenametljiva. Ni pojavom ni pričom ne odaje utisak svetske zvezde. Ali, na nekom posebnom nivou, ona to jeste. Ona je Cesaria Evora, i Beograd je imao to zadovoljstvo da je čuje još jednom!

Pevala je celog života, ali je svetsku slavu dostigla u poznim godinama, njena zvanična karijera počela je kada je imala 47! Celog života se borila, za sebe, za Cape Verde… Imala je težak život i puno padova. I ništa je nije sprečilo da ostane dosledna sebi, i da i dalje peva, čak i sada, kada ima 68 godina…

Nije izgledalo kao da će ovaj koncert privući toliko pažnje. Ali parking i prilazi Centru “Sava” bili su puni, kao i sala, koja je zaista bila ispunjena do poslednjeg mesta. Čak su mnogi stajali sa strane, ne žaleći što nemaju gde da sednu, samo da je čuju. Očekivano, ni bina se ničim nije izdvajala, samo su instrumenti bili tu, na svojim mestima…

Muzičari su bili ti koji su “probili led”, prvi izašli na binu i za početak odsvirali jedan instrumental. Nekoliko minuta kasnije, uz ovacije, na scenu je polako izašla i ona… Došetala je do centra, do svog mesta, i počela da peva. Bosa, naravno… Gotovo nepomična, bez reči započela je ono zbog čega je i došla. Kao mala, crna boginja stajala je osvetljena reflektorima… Na prvi pogled, jedna sasvim obična žena u kasnim šezdesetim godinama… Lakše vam je da je zamislite u kući, sa porodicom, kako radi neke potpuno obične poslove, nego na sceni! Opet, na taj prvi pogled, njena nepomična figura odaje utisak nekoga ko je sasvim slučajno tu… Ali nekoliko minuta tog zvuka, i sve vam je mnogo jasnije…

Njenu boju glasa lako je prepoznati, slušati i zavoleti. Baš kao i nju, iako nije progovarala ni reč niti se na bilo koji način trudila da se dodvori publici. Ona peva sve ono što želi da kaže i pesmom iskazuje sve emocije.

Čak ne ni gestikulacijom, niti komplikovanim “figurama”. Sve njene emocije i energija su u njenom glasu. Zato je valjda i smatraju najvećim predstavnikom “morne” u svetu… “Coladeiras” i “mornas” pesme njen su zaštitni znak od početka karijere, i pesme iz zemlje iz koje je potekla. Nakon teškog detinjstva kakvo je imala, valjda joj je bilo prirodno da sebe pronađe u muzici u kojoj ima toliko tuge i bola…

Verovatno je malo ko u Centru “Sava” razumeo reči tih pesama, ali to nikoga nije sprečilo da uživa. Jezik nije barijera, kada imate dušu veliku kao svet, a Cesaria Evora je definitivno ima... Nežni, sanjivi i setni tonovi ušuškavali su razneženu publiku. A onda bi na red došli oni malo dinamičniji, od kojih bi stopala sama krenula da se pokreću, a kukovi da se njišu… Zaista nije bilo važno da li su pesme koje izvodi “poznate” ili ne, neke se, kao “Sodad” svakako izdvajaju, ali nisu kod nje važni “hitovi”. I to se videlo po aplauzima, koji su bili sve jači i duži, ne kao reakcija na poznate pesme, već na emocije koje su polako prelazile sa scene na svaki centimetar prostora u sali.

Cesaria Evora fascinira svojom pojavom, iako vam nije baš uvek jasno zbog čega… Nije važno to što joj je za nastup potrebno samo par kvadratnih metara prostora i jedan mikrofon. Niti je važno to što čak ni na svom maternjem jeziku ne pokušava da “razgovara” sa publikom. A najmanje je bitno to što nema ni pojavu “zvezde”… Ona nije “filmski lepa” ali je lepša od mnogih žena ovog sveta… Dobroćudna i jednostavna, u sebi ima sve što joj je potrebno da vas osvoji i uvuče vam se pod kožu…

Sjajna muzička podrška svakako je bila važan deo ovog koncerta. Bogat zvuk stvarali su muzičari koji, kao i ona, osećaju muziku u trbuhu, i sviraju kao da su rođeni sa svojim instrumentima. Klavir, saksofon, perkusije, gitare… sve je bilo na svom mestu. Oni su bili ti koji su pozivali publiku da učestvuje, i da tapše u ritmu. A Cesaria je tek ponekim osmehom “komunicirala”, i prve reči izgovorila je tek nakon sat vremena, kada je predstavila svoj bend. “A ja sam Cesaria Evora!” je rečenica koja je izazvala najveći aplauz, na koji je ona, opet, samo osmehom odgovorila! Sklonila se samo na nekoliko minuta, ispratila još jedan instrumental i nastavila da peva…

Uz jedno kratko “Ćao!” nakon sat i 20 minuta, izašla je sa bine… Očekivano jak aplauz prizvao ju je nazad, i bis je započela sa “Besame mucho”. Oduševljenje se nastavilo i posle toga, kada je “bosonoga diva” prvi put pozvala publiku da ustane, i da igra… I svi su je poslušali! Centar “Sava” bio je na nogama, a latino ritmovi su napokon pokuljali iz svih i pokrenuli ih na igru! I, još jedno veliko “Hvala” na kraju…

Nakon nešto više od sat i po vremena uživanja u glasu ove “žive legende” vreme je bilo da se publika vrati u stvaran svet… Sudeći po zadovoljstvu koje se svima ocrtavalo na licu, ove noći postali su mnogo bogatiji…

Foto: Marko Risović