EU će se raspasti 2016. godine?

ŠTA ako EU zaista prestane da postoji, i to u roku mnogo kraćem nego što neki mogu i da pretpostave? Iako je ovaj projekat zamišljen da traje, i mada se u ovom trenutku pored svih izazova ipak dobro drži, potrebno je samo malo pa da nezaustavljivo ode u istoriju. Dovoljno je da prevagnu dva presudna događaja, koji se uveliko najavljuju, pa da raspad EU postane realna opcija.

Ključni trenutak za opstanak zajedničke evropske porodice dogodiće se već za dve godine. Briselska administracija biće na velikom ispitu 2017., a u iskušenje bi mogle da je dovedu neke od vodećih nacija, Francuska i Velika Britanija, bez kojih ovaj projekat praktično više i ne bi imao smisla.

Sadašnji britanski premijer Dejvid Kameron obećao je da će, ukoliko u maju sledeće godine na opštim izborima ponovo dobije podršku birača, za dve godine raspisati referendum za izlazak njegove zemlje iz EU. Sondaže mu daju za pravo. Evroskepticizam je preko Lamanša u stalnom porastu, i ako bi danas bio održan ovaj referendum, Velika Britanija bi, po svoj prilici, snizila broj članica EU na 27.

TREND OSIPANjA U slučaju da iz EU odu obe ove zemlje, od okosnica bi ostala samo Nemačka, koja bi oko sebe okupljala manje države s nepremostivim razlikama. Uz to, EU bi, posle decenija integracionog elana, prvi put doživela negativni trend osipanja, koji bi posle bilo teško zaustaviti.

Kameron ima ozbiljnog političkog takmaca, u liku šefa krajnje desničarskog UKIP-a Najdžela Faradža, koji je na proteklim evropskim izborima osvojio preko 27 odsto glasova i može samo da se zamisli šta bi tek on uradio s britanskim članstvom u EU, kad bi kojim slučajem došao na vlast.

Faradža, ne bez razloga, mnogi porede s liderkom francuskog „Nacionalnog fronta“ Marin Lepen, kada je reč o evropskom braku njihovih zemalja. Ona je obećala da će se angažovati da, u roku od šest meseci, raspiše referendum za izlazak Francuske iz EU, ukoliko bude izabrana na izborima za predsednika francuske republike, koji će se, igrom slučaja, održati u maju iste, 2017. godine kad i britanski referendum.

- Tokom tih šest meseci ću od evropskih instanci tražiti da Francuskoj vrate četiri osnovna suvereniteta: teritorijalni, monetarni, zakonodavni i ekonomski. Ili će nam EU to sama vratiti, ili će odbiti i ja ću onda od Francuza tražiti da izađu na referendum o napuštanju EU - iznela je nedavno Lepen svoj scenario.

Marin Lepen je na nedavnim evropskim izborima u Francuskoj osvojila najviše glasova. Evropsko izjašnjavanje nije isto što i nacionalno, pa će njen dolazak na vlast u Francuskoj ići mnogo teže. Prema nekim računicama, kad bi sada bili održani izbori, u drugi krug bi otišli predstavnici krajnje i klasične desnice, a levičari joj sigurno ne bi masovno dali svoje glasove. Ali, ukoliko se vlast u sledeće dve godine malo pridigne, i kojim slučajem, u finiš trke za ulazak u Jelisej uđu Lepenova i neko od socijalista, sve je moguće...

Dovoljno je, dakle, da Marin Lepen i Dejvid Kameron ispune svoja obećanja, pa da EU, bar onakva kakvom je danas poznajemo, ode u istoriju. Ako bi EU još i mogla bez Velike Britanije, koja do sada ionako nije prihvatila mnoge evropske atribute kao što su Šengen i evro, svako iole ozbiljan zajednicu evropskih naroda svakako ne bi mogao da zamisli bez Francuske.

PRIMER SAUTEMPTONA

Britancima sve više smetaju kočenje liberalnog kapitalizma i ogromni broj evropskih imigranata. U Sautemptonu, na primer, od oko dvesta hiljada stanovnika, danas su deset odsto Poljaci. Zato čak 70 odsto Britanaca traži da se useljavanje smanji.

Nadlanu / izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.