Treba li zabraniti fizičko kažnjavanje dece, ili se time roditeljima vezuju ruke?

NIJE čest slučaj kod nas da se struka ujedini u odbrani nekog stava. Ipak, skoro 150 srpskih psihologa potpisalo je saopštenje protiv kolege - dr Zorana Milivojevića, psihoterapeuta koji je izričito protiv zabrane telesnog kažnjavanja dece kao vaspitne metode. Međutim, njihova „akcija“ deluje kao obračun i liči na linč. Jer, umesto argumenata „za“ i „protiv“ teze „tući, ili ne“ i konstruktivne debate, pojavljuje se tekst koji Milivojevića diskredituje kao stručnjaka.

U svom saopštenju za javnost, potpisani pedagozi, psiholozi i psihoterapeuti tvrde da Zoran Milivojević ne poseduje adekvatno stručno obrazovanje, te samim tim nije nadležan da deli savete za važna pitanja koja spadaju u oblast ekspertize navedenih profesija.

- U mnogobrojnim javnim oglašavanjima Zoran Milivojević se poziva na određene teorije i modele vaspitavanja koji nemaju utemeljenje u našim profesijama, niti se te navodne teorije i modeli vaspitavanja podudaraju sa savremenim istraživanjima i dostignućima bilo koje od oblasti relevantnih za ovu temu - piše u saopštenju za javnost. - Zbog toga što gospodin Milivojević nije ni psiholog, ni pedagog, a predstavlja se i prepoznat je kao stručnjak za teme iz oblasti psihologije i pedagogije, naša je profesionalna etička dužnost da upozorimo javnost i skrenemo pažnju medijima na opasnost pogrešnog informisanja.

Kako je juče za naš list objasnio Zoran Milivojević, pismo kolega ga je iznenadilo, jer je u dosadašnjoj karijeri bio priznat kao stručnjak, radovi su mu prevođeni, a njegova knjiga „Emocije“ je udžbenik na brojnim fakultetima i kod nas i u regionu.

RODITELjIMA VEZUJU RUKE Milivojević smatra da će, ukoliko se roditeljima zabrani da telesno kažnjavaju sopstvenu decu, to imati veoma negativne posledice. - Roditeljima bi na ovaj način bile vezane ruke u onim retkim situacijama u kojima drugi vaspitni metodi ne daju rezultat, a potrebno je da zaštite dete - naglašava Milivojević. - Time bi bila ugrožena prava roditelja, kao i njihova sposobnost da socijalizuju dete. Pogrešna je pretpostavka da u svakoj situaciji i sa bilo kojim detetom, bilo kog uzrasta, roditelj može doći do promene u detetovom ponašanju isključivo razgovorom i objašnjenjem.

- Ali, sada sam, dirnuvši u interese jedne grupe međusobno umreženih profesionalaca i nevladinih organizacija, postao šarlatan koji se ne razume u emocionalni razvoj - kaže naš sagovornik. - Nemam ništa protiv da su se javili saopštenjem u kojem pobijaju moje argumente, pa da uđemo u dijalog, ali zameram ovaj napad na ličnost, pokušaj diskreditacije. To je tužno i ispod akademskog nivoa. Koliko sam shvatio biće još takvih napada, samo se nadam da neće organizovati javno spaljivanje mojih knjiga.

Prema rečima prvog potpisanog sa spiska dr Aleksandra Baucala, predavača na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, on se samo ne slaže sa mišljenjem dr Milivojevića u vezi sa roditeljskim metodama vaspitavanja dece, ali ga kao kolegu poštuje i ceni.

- Čak sam smatrao da taj deo gde se govori o profesiji Milivojevića treba da se izbaci, ali sam želeo da se potpišem jer smatram da novi zakon treba da se usvoji i da svako telesno kažnjavanje treba da bude zabranjeno - kaže Baucal. - Smatram da je dobro što je Milivojević pokrenuo ovu temu. Treba da se raspravlja i da se čuju različita mišeljenja. Bitna je debata, da se o ovome diskutuje.

Prema mišljenju dr Baucala, postojeći Krivični zakonik i Porodični zakon već zabranjuju nasilje u porodici. Ipak, značajan broj građana nije ubeđen da to znači da je zabranjeno i fizičko kažnjavanje dece.

- Dilema nastaje zato što fizičko kažnjavanje ima različite oblike, od onih „blagih“ do neprihvatljivih - priča dr Baucal. - Zato smatramo da je dobro što se predlogom Građanskog zakonika otklanja moguća nejasnoća u pogledu zabrane fizičkog kažnjavanja, jer se time smanjuje prostor za „korisnu nejasnoću“ da li neki konkretan slučaj fizičkog kažnjavanja spada ili ne spada u nasilje u porodici. Uostalom, Srbija je potpisala UN Konvenciju o pravima deteta te se može reći da Građanski zakonik samo konkretizuje ono što smo već prihvatili.

PORAST NASILjA U ŠVEDSKOJ Jedini psiholog koji je uradio pregled stručne literature u vezi telesnog kažnjavanja dece je profesor razvojne psihologije dr Jovan Mirić sa Filozofskog fakulteta BU, koji je 2011. godine objavio: „Kada ostanemo na terenu empirijskih nalaza psiholoških istraživanja, nemamo nikakav činjenički zasnovan dokaz protiv svakog korišćenja telesne kazne u vaspitanju dece“ - kaže dr Milivojević. - Švedska nam se nudi kao uzor „prosvećenog roditeljstva“. Malo je poznata činjenica da je potpuna zabrana roditeljima da telesno kazne dete i da u vaspitanju primenjuju silu, da ga odvuku u sobu, na primer, a koja je uvedena 1979. godine, dovela do porasta nasilja među mladima. Švedske zvanične statistike su pokazale da je maloletnička delinkvencija 1994. bila šest puta veća nego 1984. godine.

Nadlanu / izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.