Slow Food – hrana i filozofija

Eko gastronomski pokret Slow Food nastao je u Italiji 1986. godine, a sada okuplja oko 150 zemalja  i neguje specifičnu filozofiju sporog uživanja u hrani, ali i čuvanja tradicije u ishrani i negovanja ekološke svesti, koja podrazumeva izuzetnu brigu o načinu proizvodnje hrane

Pokret je, naravno, nastao kao odgovor na Fast Food, revolt protiv brzog i nezdravog konzumiranja hrane i brzog života savremenog sveta , nestanka interesa ljudi za hranu koju jedu i nestanka lokalnih tradicija u ishrani. U Beogradu je sve još uvek (nažalost) veoma brzo i veoma nesvesno, ali se slow food “primio” u Vojvodini – na “Salašu 137”, nedaleko od Novog sada i Čeneja, tipičnoj vojvođanskoj farmi koja nudi beskrajno opuštanje i beskrajni hedonizam. 

Nekoliko nas je saznalo za Slow Food pokret i ideja nam se veoma dopala, skupili smo tridesetak istomišljenika, uplatili članarinu u centrali u Italiji i osnovali PODRUŽNICU, REGIONALNO UDRUŽENJE ILI CONVIVIUM, kako ga u SF zovemo, SLOW FOOD CONVIVIUM VOJVODINA. Udruženje je krajnje neformalno, svaki član četiri puta godišnje na kućnu adresu dobija časopis SF koji se štampa na šest jezika, i bar dva specijalna časopisa godišnje (o vinu, siru…). Mesto okupljanja članova je SALAŠ 137, a jedina od “dužnosti” članova jeste da, osim da neguju lokalnu kulturu hrane i pića, kada se zateknu van svoje regije, ukoliko nemaju domaćina, ne jedu po Mcdonalds i sličnim restoranima, nego da potraže SF restoran u toj regiji i pojedu neko od tradicionalnih jela te regije. SF restorani nisu ni u kakvoj franšizi, samo se smatra da svaki SF restoran mora da ima na jelovniku bar neka od tradicionalnih jela i pića iz regije u kojoj se nalazi. Broj SF restorana u jednoj zemlji ničim nije ograničen. Koliko ima saobraćajnih tablica u jednoj zemlji, toliko bi moglo biti i SF restorana – sigurno regionalni specijalitet u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, Valjevu… nisu isti – kaže Aleksandar Samardžija, osnivač Slow Food kluba na Salašu 187 i suvlasnik Salaša. 

Pokret Slow Food podstiče sporo i dugo uživanje u hrani, ali i svest o stalnoj odgovornosti prema hrani i njenom poreklu (jer naši izbori hrane utiču na čitavu planetu), na tradiciju i kulturu iz koje određena hrana potiče. Osim što treba da bude dobrog ukusa Spora hrana mora da bude proizvedena da ne ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi. Od svog osnivanja pokret je rastao i granao se ’’najpre po Evropi, a zatim po celom svetu. Sada se skupovi, konferencije, seminari i razne manifestacije održavaju od Brazila i Kenije, do Japana i SAD. Pokret ima 80.000 pristalica u celom svetu. Internacionalne manifestacije koje pokret organizuje promovišu proizvođače hrane koji ukusnu hranu uzgajaju na ekološki odgovoran način. Postoje i potpuno specijalizovane manifestacije – u gradiću Bra u Italiji održava se Cheese festival koji okuplja proizvođače sira, zanatlije i konzumente a u italijanskoj luci Đenova održava se Slow Fish – izložba i prezentacija morske hrane koja podstiče odgovorno i ekološki svesno uživanje u hrani iz mora. 

“Salaš 137” je do sada organizovao razne akcije i promovisao osnovne principe Slow Food pokreta.  Spremali smo mnogobrojne ručkove i večere gde su članovi pripremali ili doneli razne recepte ili specijalitiete sa raznih putovanja po svetu.

Osnovna ideja sada jeste da se sačuva BIODIVERZITET, jer ako ovako nastavimo, za desetak godina svi ćemo piti pet, šest istih vina (šardone, kaberne , merlot) i jesti deset istih jela. Upravo zbog toga pokret svake godine odvaja znatna sredstva za pomoć proizvođačima hrane i pića koji proizvode lokalne specijalitete tj. sirovinu za njih (na primer, pre nekoliko godina uplaćena je donacija selu na Andima, jer je tamo otkriveno da seljaci uzgajaju pšenicu, koja je jako stara sorta, i nigde je više na svetu nema – smatra se da ova pšenica najviše liči na pšenicu kakvu smo imali do pre nekoliko stotina godina – sada su sve pšenice moderne, hibridne… Ako i u ovom selu krenu da seju pšenicu koja daje bolji prinos i koja im je, naravno, isplativija, staru sortu ćemo zauvek izgubiti – zaključuje Aleksandar Samardžija.

Slow Food pokret poručuje da treba usporiti, jer jedino sporo i svesno možemo da uživamo u hrani i životu i čuvamo i sebe i planetu.

Jelena Jovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.