Uspon i pad američkog filma
Ciklus predavanja s primerima iz filmova koji će voditi autor i predavač Dejan D. Marković u Maloj sali Doma kulture "Studentski grad" (16, 17, 23, 24. i 30. oktobar od 19.30)
Petak 16. oktobar
Rock ’n’ Roll na filmu
Iako rok muzika odavno pruža zvaničnu pozadinu za društvenu erupciju i promenu (obratite pažnju na njenu svakodnevnu upotrebu u ozvučivanju doku-filmskog materijala), to se događa manje zbog njene svesne aktuelnosti ili relevantnosti ili doslednosti, već jednostavno zato što je ona toliko raskošno, atraktivno i nesamosvesno ono što jeste, nudeći nam stvarnu i opipljivu nirvanu (makar ona bila i samo privremena). Obraćajući se prvenstveno emocijama, a ne razumu, rok transformiše svoje slušaoce putem instant gratifikacije. U skladu s ovim, iako može da posluži kao himna pri jurišu na dvorac, rok teško da je prikladan za težak rad na izgradnji novog političkog poretka na temeljima starog. Setite se samo, Amerika, ta citadela instant vrednosti i fiksa na brzaka, bila je primalja kada je rock’n’roll došao na svet.
Odlomci iz filmova: "Jubilee" (GB, Derek Jarman, 1978); "Year of the Horse" (USA, Jim Jarmusch, 1997); "Nico Icon" (USA, Susanne Offeringer, 1996), WOODSTOCK (USA, Michael Wadley, 1969); MONTEREY POP (USA, D.A. Pennebaker, 1968)...
Subota 17. oktobar (old_image)
Američki (anti)ratni film: Sanirani pogled na stvarnost
Opisuje evoluciju ratnog filma iz perioda II svetskog rata, uspon filmova o Vijetnamu, uticaj faktografskih dokumentaraca na žanr igranog filma i narativnu tradiciju koja povezuje filmove kao što su Bataan (1943) i Platoon (1986), pokazujući kako američki ratni film zadovoljava neposredne društvene i političke potrebe. Živimo u kulturi mašine za fotokopiranje bez originala, gde su i znak i značenje implodirali u jednu istu bujicu užurbanog recikliranja, kanibalizaciju istorije. Oliver Stone predstavlja šezdesete, a Steven Spielberg predstavlja oslobođenje američkih robova i holokaust. Knjiga Snimanje Schindlerove liste sadrži fotografski insert u kome se istorijske fotografije – pravi Schindler, pravi Amon Goeth i pravi Schindlerovi Jevreji – neprimetno mešaju sa Spielbergovim simulacijama istih. U tom smislu, Apocalypse Now jedan je od prvih filmova virtuelne ere koji toliko flagrantno zamagljuje ovu razliku da nas odvodi na nepovratno putovanje preko granice, u carstvo u kome istorijska stvarnost, ljudska stvarnost (sama građa kulture i umetnosti) biva zauvek pomračena elektronskom manipulacijom. Stvarnost i virtuelna stvarnost sada su identični blizanci, dvodimenzionalni i, po potrebi, međusobno zamenljivi. Stvarno vreme je dokrajčeno i sada kao da postoji samo u okviru onog virtuelnog. Coppola je probio granicu između njih s nenadmašnom holivudskom pronicljivošću.
Odlomci iz filmova: "The Combat Film" (Antologija holivudskog filma), USA, 1995.
(old_image)Petak 23. oktobar
Blistava svetla, veliki grad – Američki film noir
Brza pretraga svake kompjuterske baze podataka koja omogućava pristup zabavnim publikacijama otkriva da su američki kritičari, filmski stvaraoci, umetnici i pisci i dalje opsednuti film noirom. Noir senzibilitet, koji vrvi od uzbuđenja, napetosti i ingenioznosti, i koga karakteriše pesimistički ili čak nihilistički pogled na svet, prožima najhip filmove i knjige današnjice. Tokom poslednje tri decenije, stil i tematika noira postali su deo standardne opreme filmskih stvaralaca i pisaca svih vrsta, ne samo jeftinih zabavljača, već i umetnika koji pretenduju na to da budu ozbiljno shvaćeni. Istovremeno, noir je postao zaštitni znak intelektualnog cool stava. Njegova, zasad nepresušna, underground energija daje najboljim noir delima, koja istovremeno otelovljuju stvarnost i romansu Amerike, njihovu žestoku moć, suptilno implicirajući zajednički senzibilitet - kolektivnu mračnu viziju života.
Odlomci iz "The Film Noir" (Antologija holivudskog filma), USA, 1995.
Subota 24. oktobar
Glasovi s margine - Američki nezavisni film
(old_image) Savremeni američki nezavisni film pruža umetnički forum disidentnim, nekonvencionalnim filmskim stvaraocima, od kojih mnogi potiču iz društvenih manjina. Jedan prijatelj - scenarista - opisuje studijsko razvijanje scenarija kao proces u kome se scenario koji je napisao jedan određeni pojedinac transformiše u scenario koji je mogao da napiše bilo ko. Jedan od razloga zbog koga volimo nezavisne filmove je, verovatno, upravo taj što su oni obično pošteđeni ovog procesa, i što se to vidi. Ili, možda, poslovični preduzimački duh - neophodna komponenta karaktera nezavisnog filmskog stvaraoca – poseduje neku vrstu estetičke analogije koja dovodi do svežih, iznenađujućih, vrednih i zabavnih filmova. Ili se tu možda, jednostavno, radi o verovatnoći – da će se s obzirom na dovoljan broj američkih filmskih stvaralaca koji pokušavaju da se probiju, dovoljan broj kompjutera i kamera, i ne baš uvek dovoljno filmske trake, pre ili kasnije, pojaviti filmovi kojima će uskoro moći da se ispuni knjiga pod nazivom 100 najvećih američkih nezavisnih filmova, ukoliko ona već ne postoji.
Odlomci iz filmova: "The Hollywood Edge" (Antologija holivudskog filma), USA, 1995; LIQUID SKY (USA, Slava Tsukerman, 1983); REPO MAN (USA, Alex Cox, 1984); SID AND NANCY (USA, Alex Cox, 1986); THE CROW: CITY OF ANGELS (USA, Tim Pope, 1996).
Petak 30. oktobar
On The Road Again - Američki road film
(old_image)Road film jedan je od nekolicine žanrova koji su u izuzetno velikoj meri povezani s američkim načinom života, baš kao i, sasvim prirodno, s američkom kulturom. U svojim različitim inkarnacijama, ovaj žanr donosi na ekran mitove i priče koje lako prepoznajemo kao deo američke ikonografije. Road movie reflektuje opštu kulturnu psihozu da je sutra ne samo novi dan, već i da svesvrsishodni američki drum omogućava prolaz ka novom početku; oslobađanje od svih veza s prošlošću. Kalifornija je bila ta koja je oduvek davala kredibilitet mitu da na kraju svakog puta zaista leži ćup sa zlatom. Road movie, kao fenomen, u krajnjoj liniji, oduvek se svodio na potragu za Utopijom, a američki Zapad oduvek je bio sinonim za upravo takvu potragu. Pre desetak godina, Willie Nelson komponovao je hit pesmu On the Road Again, za film koga je posle gledanja trebalo momentalno zaboraviti. Nelsonov eho Kerouacove novelističke ispovesti iz pedesetih, On the Road, ova country-and-western zvezda otpevala je i snimila u svom superluksuznom mobilnom domu, opremljenom nečim što je ličilo na tepihe, TV i kompletnu kuhinju – svim i svačim, sem saune i stola za ping-pong - dok se on kotrljao niz američki svenamenski filmski autoput.
Odlomci iz filmova: "The Doom Generation" (Greg Araki, 1995, USA): "Roadside Prophets" (Abbe Woods, 1992, USA), "Jack Kerouac's Road" (Hermenegilde Chiasson,1989, CAN), "Kerouc" (John Antonelli, 1963).