EU traži mlade seljake da im pokloni 1, 2 miliona evra!

Poljoprivrednici će moći da dobiju od nekoliko hiljada evra do čak 1,2 miliona. Prvi uslov je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, minimalna investicija je od 10.000 do 20.000 evra, a programom je predviđeno i gde se tačno novac može utrošiti.

Sredstvima namenjenim za ruralni razvoj (IPARD program) moguće je kupovati poljoprivredne mašine, opremu za plastenike, sisteme za navodnjavanje, kupovinu i rekonstrukciju objekata. Sve to je dozvoljeno u sektorima mleka, mesa, voća i povrća. Dobijenim novcem nije dozvoljno kupovati zemljiše, stoku i seme.

Programom je predviđeno povraćaj od 50 do 60 investicije. Mladi farmeri u planinskim krajevima (nadmorska visina iznad 500 metara) mogu računati i na podsticaj od 70 procenata. Jedan plastenik na 20 ari košta, recimo, 20.000 evra, što znači da njegov vlasnik mogao da računa na povraćaj i do 14.000 evra.

Maksimalni iznos povraćaja je 1,2 miliona evra, što znači da je maksialna investicija oko 1,5 miliona evra.

Zoran ima 24 godina i odlučio je s porodicom da ostane u selu nadomak Kovina. Proizvodi uglavnom rasade i ukrasno bilje.

- Pre pet godina smo krenuli sa jednim plastenikom, danas ih imamo pet. Sve smo radili bez kredita. Gotovo celu zaradu smo ulagali u nove plastenike, i tek danas možemo ostaviti koji dinar sa strane. Da je bilo podsticaja bilo bi mnogo lakše - kaže Zoran.

Na konkurs će moći da se prijave i poljoprivrednici stariji od 40 godina, ali će mlađi imati prednost. Konkurs će biti objavljen početkom 2016. Potom treba očekivati i novac, a Dragan Mirković, načelnik Odeljenja za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede savetuje da je već sada potrebno krenuti sa pripremama.

- Prvi korak je dobro proučiti program koji će na srpskom biti objavljen na sajtu ministarstva za nedelju, dve. Potom treba krenuti u ozbiljno razmišljanje i planiranje investicije - kaže Mirković za “Blic”.

Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu i član Odbora za selo u SANU, procenjuje da mladih poljoprivrednika u Srbiji (do 40 godina) ima oko tri odsto, dok ih u EU ima šest procenata.
- Najveći problem u Srbiji je to što ne postoji sigurno tržište. Prepreke su i nedostupnost zemlje i finansija i priče o teško zarađenom dinaru - ocenio je Gulan.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.