BEOGRAD NA VODI je veliki promašaj

Predsednik Akademije arhitekture Mihajlo Mitrović (92) uveren je kako projekat “Beograd na vodi” nije dobar za naš glavni grad i kako autori tog projekta nemaju pojma šta je Beograd i šta je njemu potrebno. U intervjuu Politici istakao je kako projekat “Beograd na vodi” nema podršku nijednog afirmisanog arhitekte. Prenosimo vam najzanimljivije delove razgovora iz Politike.

Sve u vezi s tim projektom je netransparentno i izaziva sumnju. Radile su ga neke kuće iz inostranstva koje nemaju predstavu o tom prostoru i njegovom značaju za grad. Možda su njihove arhitekte i došle da se prošetaju obalom Save, ali to nije dovoljno. Ne znamo ko stoji iza toga, ko će biti investitor, ko će to platiti i kako bi se projekat predstavljen na maketi integrisao u grad.

Akademik Simović nedavno je za „Politiku” rekao da je zamišljeni kompleks u Savskom amfiteatru „čardak ni na nebu ni na zemlji koji preti da uništi identitet grada”. Delite li njegovo mišljenje?

Da. Ideja da se grad spusti na reku je stara i to će se sigurno desiti ali danas za to nema mogućnosti ni potrebe. Posebno nisu neophodni toliki kvadrati poslovnog prostora kada ga imate praznog na pretek širom grada. Kada bi kojim čudom sutra neko spustio izgrađeni „Beograd na vodi” u Savski amfiteatar, ne bi imao ko da ga naseli.

I vaše najznačajnije delo, Zapadna kapija Beograda („Geneksova” poslovna zgrada), dočekano je s nepoverenjem. Osporavano je pre četiri decenije, a danas malo ko može da zamisli grad bez tog zdanja koje je u svetu dobilo visoka priznanja. Da li je „Beograd na vodi” samo strah od novog i nepoznatog?

To se ne može porediti. Zapadna kapija je samo jedna kuća, na obodu grada. „Beograd na vodi” zauzima centralni prostor u starom jezgru, pored reke koja ima svoju amblematiku i s njom se ne smeju poigravati neki anonimni ljudi koji nikada pre nisu čuli za Beograd.

Mnoge vaše kolege ne podržavaju arhitekturu „Beograda na vodi”, ali u tom projektu vide šansu za domaću građevinsku industriju.

Možemo i piramide da gradimo, da otvaramo kamenolome. Čemu? Među ljudima koji se zalažu za taj projekat nema afirmisanog stručnjaka. Mogu da prihvatim i razumem kada laik kaže da će to biti lep novi centar grada u kome će raditi hiljade ljudi. Ali to su samo puste želje, ostvarive tek za stotinak godina. Jer, Beograd će tada drugačije izgledati, dobiće nove mostove. Ne kažem da na tom mestu ne treba da se gradi, sada nikako ne može. U svoje vreme, naravno.

Metro projektujemo skoro pola veka, Prokop čekamo decenijama. Šta biste savetovali gradonačelniku Beograda, šta je gradu najpotrebnije?

Metro na prvom mestu, a „Beograd na vodi” na poslednjem. Godine i novac smo proćerdali putujući po Španiji, Austriji, Francuskoj, tražeći najbolji model za šinski sistem saobraćaja. I svaka vlast je u tom velikom projektu htela da progura neke svoje interese. Bez metroa, Beograd će uskoro biti saobraćajno paralisan.

Za vas je arhitektura klasična umetnost. Zašto je ona danas na marginama?

Zato što je takva društvena klima. Danas više nema reda, gradi ko i kako hoće. Divlja gradnja još cveta. Sve je više satelitskih naselja poput Kaluđerice. Zatvara se šivara (fabrika „Beko”), spomenik kulture, i daje Zahi Hadid da projektuje čudovište u podnožju Beogradske tvrđave. To je blasfemija, pritisak na državu da izda dozvole za projekat jer ga potpisuje slavni arhitekta. To se može poturiti jedino još nekom urođeniku u Africi.

Ko je odgovoran za takvo stanje?

U Srbiji su estradne ličnosti rangirane daleko više od arhitekata, lekara, profesora, šakom i kapom im se dodeljuju nacionalna priznanja. Akademija se samo jednom obratila Ministarstvu kulture za pomoć jer smo hteli da izlažemo u Poljskoj. Dobili smo odgovor da nismo u njihovom programu. A onda jedan ministar svoje delo sa armijom ljudi vodi u inostranstvo. I sve to plaćaju građani Srbije. Jer vlast je uvek jača i od pojedinca i od udruženja. Jedino od advokata nije jača. Tu se država osramotila.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.