ZZ Top

Beogradska arena trebalo je da ove večeri bude raj za sve bluz-rokere Srbije! Imali smo tu čast da ugostimo jednu od najlegendarnijih rok grupa na planeti – ZZ Top! Oko deset hiljada ljudi došlo je da vidi i čuje najpoznatije „bradonje“ na svetu, ali nisu svi iz Arene izašli potpuno zadovoljni...

Hladno oktobarsko veče, kiša i, opet, gužva na ulazima... Kad god se parter i tribine u Areni fizički odvoje, mali broj ulaza u parter automatski sa sobom donosi i čekanje, gužvanje, gurkanje i smišljanje različitih taktika na temu: kako što brže i bezbolnije doći do ulaza... Poslednji nivo Arene bio je zatvoren, ali ostatak je bio prepun, što mnogi i nisu očekivali. Ipak, ako biste pitali bilo koga od mnogobrojnih pripadnika starije generacije na koncertu, rekli bi vam: „Pa to je normalno, oni su veliki bend, oni su legende!“ Zbog njih se skupilo u toj gužvi mnogo starijih, vernih fanova, mnogo njih je došlo u Beograd iz udaljenih delova Srbije...

Uz očekivane ovacije sa pedesetak minuta od zakazanog vremena izašli su na binu. Nažalost, taj prvi trenutak kada smo videli i čuli ovu dugoočekivanu trojku nije ni izbliza onakav kakav smo priželjkivali. Zvuk u Areni bio je iznenađujuće loš! Početak koncerta je tako protekao u pomalo mlakoj atmosferi, iako se mnogima razvukao širok osmeh kada su napokon ugledali Bilija Gibonsa (Billy Gibbons), Dastija Hila (Dusty Hill) i i Frenka Birda (Frank Beard), u sakoima, sa šeširima i tamnim naočarima, i naravno – sa tako prepoznatljivim bradama! Iza njih su na bini bila tri velika video bima na kojima su se smenjivale slike, spotovi, animacije i prenos „uživo“ za sve one koji su bili isuviše daleko da ih lepo vide!

Bez reči su započeli koncert, šetali po novijim i starijim albumima. Neki su cupkali čekajući one najveće hitove, drugi uživali u svakoj pesmi i oduševljavali se pesmama koje dugo nisu čuli. „Joj, ova je sa Afterburnera, odličan album...“ začulo bi se u nekom momentu u gužvi, dok su stari bluzeri kao zaneseni uživali u tonovima koji su tekli sa bine. I svaka pesma završena je ovacijama i aplauzom...

Nisu „bradonje“ u početku mnogo komunicirale sa publikom, samo su radili ono zbog čega su i došli, sa stilom, kako smo i navikli... uz prepoznatljive, simpatične „koreografije“ Hila i Gibonsa, koje i danas bendovi „imitiraju“ kada sviraju njihove pesme. Ali zato su to „ćutanje“ nadoknadili onog trenutka kada je Gibons rekao, na srpskom: „Da li se provodite dobro?“ Oduševljenje se nastavilo kada je predstavio svoju „prijateljicu Anu", sa kojom je „razgovarao“ na srpskom... Dobro, pokušao da razgovara... Na skoro svako njeno pitanje odgovarao je simpatičnim „Super“, što je izazvalo smeh i aplauze u publici! „Gde je tvoja bluz kapa?“ pitala ga je Ana... I onda su dve zgodne devojke u zanimljivom seksi autfitu donele njegov šešir, a svirka je mogla da se nastavi, kad je on dodao na sve to i jedno „Hvala!“

"Got Me Under Pressure", "Cheap Sunglasses", I'm Bad, I'm Nationwide“, "My Head's in Mississippi", „Goin' Down To Mexico“, "I Need You Tonight", „Party on the patio“...
Vrhunski bluz koji smo mogli da čujemo mnoge je oduševio, publika se njihala u ritmu i pevala. Neki drugi, opet, čekali su da se „nešto desi“ i da ih „ZZ Top“ pomeri sa mesta na kojem stoje.“Ovo je sjajno, ali ovo bih mogao da slušam u nekom klubu i na nekom dugačijem mestu, nekako mi nije to - to, u ovakvom prostoru,“ prokomentarisao je jedan od muzičara u publici.

Nisu „ostali dužni“ ni nekim drugim velikim imenima, pa se kroz svirku provukao i Freddy King i „I Love The Woman“, a onda i Hendriks, čiju smo sliku najpre videli na bimu, a zatim čuli i „Foxy Lady“... Putovali smo sa njima u Teksas, Meksiko...

Bez previše skokova ili iznenađenja proteklo je prvih sat vremena koncerta, i tek onda, usledilo je finale, podigli su sve na noge blokom nešto poznatijih pesama koje su započeli verovatno najpoznatijom, "Gimme All Your Lovin'" sa albuma „Eliminator“ iz 1983.godine. Zasvirali su i na svojim plišanim gitarama, dok su se na bimovima smenjivali inserti iz nekih legendarnih spotova koje su snimili, stilizovani odldtajmeri i one „ženske heroine“ za kojima se uzdisalo osamdesetih...

Nakon sat i 15 minuta uz „Legs“ su izašli sa bine, ali su se nekoliko minuta kasnije i vratili uz pesme koje su verovatno svi očekivali da čuju... "La Grange" i "Tush". Još jednom ovacije i aplauz, i još jedan bis...

I „To je bio taj ZZ Top?“, komentar koji verovatno najbolje odslikava raspoloženje velikog dela publike. Zafalilo je nekih hitova, ali i svirke za pamćenje... To ne znači da ova trojka nije zvučala dobro, muzički je sve bilo na mestu, ali nije moglo da vas ostavi bez daha.

Nije zafalilo ni komunikacije sa publikom, Hil, Gibons i Bird bili su beskrajno simpatični. Sve je, uglavnom, bilo dobro. Ali je ipak „ono nešto“ ostalo negde u vazduhu, i čini mi se, nije došlo baš do svih fanova koji su došli da ih čuju...

Ljiljana Zdravković