Promocija "Francuske svite"

Zamislite da u rukama držite štivo koje je pisano na nekoj livadi, na kolenima, pa potom skoro 60 godina ležalo u starom koferu sa izbledelim fotografijama. Zvuči kao zanimljiv film, ko bi mogao da pomisli da je ovako nastao roman Irine Nemirovske “Francuska svita”, koji je u prevodu s francuskog za izdavačku kuću “Laguna” prevela Gordana Breberina

Roman je brzo osvojio čitaoce – na sajtu “amazon.com” proglašen je za knjigu 2006. godine, a i književna kritika nije bila imuna na umetničke domete ovog dela, koje je dobilo nagradu “Renodo” za roman godine u Francuskoj.

“Francuska svita” je roman nastao u vrtlogu istorije. Dočarava nam kao na filmskoj traci skoro direktan prenos egzodusa i patnje francuskih Jevreja iz 1940. godine. Tragične okolnosti su pomešale sve porodice, bogate i siromašne, obrazovane i neuke… Na početku knjige posveta Denize Epštajn, Irinine kćeri koja je i priredila delo “… za sve one koji su doživeli ili još i danas doživljavaju dramu netolerancije”, najbolje govori o svemu što je “pisac hteo da kaže”.

Prevodilac knjige s francuskog jezika Gordana Breberina nam je rekla da je “Francusku svitu” doživela kao dobro snimljenu fotografiju francuskog društva na početku okupacije”.

– Knjiga se objektivno bavi ljudima, ima istančano psihološki profilisane likove, poređenja su pronicljiva i duboka. Kao prevodiocu nije mi bilo teško, ovo je knjiga koja bi svako mogao samo da poželi da prevodi. Autor piše o onome što se dešava u jednom trenutku i nema isotrijsku distancu. Baš zbog toga je neverovatno da nema ostrašćenosti, pogotovu kad se ima u vidu sudbina autorke – rekla nam je Breberina.

A život Irine Nemirovske je roman za sebe. Ćerka bogatih ukrajinskih bankara rođena u Kijevu, kao devojka se provodila na Azurnoj obali, Bijaricu, studirala na Sorboni, govorila je ruski, francuski, finski, švedski, engleski, baskijski, razumela je jidiš.

U nemilosti crvenog Sovjetskog Saveza, pa potom i Petenove vlade koja je izdaje. Umire od tifusa u Aušvicu i pored toga što je zajedno sa svojom porodicom primila katoličanstvo. Njen suprug Mihael Epštajn pokušava da je spase novcem, ali i on okončava život u Aušvicu.

Prevodilac Breberina naglašava bogato znanje jezika Nemirovske koji posebno dolazi do izraza u engleskim frazama koje Nemirovska bukvalno prevodi na francuki jezik.

– Knjiga zaslužuje da se pročita od korica do korica, iako je Nemirovska nije stigla da završi. Knjiga mi se zaista dopala i toplo je preporučujem. Rečenica je lepa, jasna jednostavna, nije banalna i vidi se da ima tu i jedne slovenske note, iako je delo pisano na francuskom jeziku – kaže Breberina.

Posebnost knjige jeste jezik koji odiše patinom jezika iz 40-tih godina, prošlog veka. “Kao kad otvorite stari orman pa vas zapljusne miris starih stvari. Nemirovska je uspela je da uhvati tu atmosferu. Reč je starinskom štivu koje danas sigurno ne bi moglo da bude napisano na taj način“, tvrdi Breberina. Zanimljivo je i fascinantno da autorka piše o Nemcima s razumevanjem bez ostrašćenosti dok je prema Francuzima dosta kritičnija.

Iako knjiga zbog tragičnog života autorke nije završena, deluje, kako napominje prevodilac, kao zaokružena celima.

– U delu ima ironije i strašno puno likova što neki zameraju Nemirovskoj, ali svi likovi su zaokruženi. Ona je najverovatnije krenula s puno likova, jer je planirala da delo bude obimnije. Autorka ume da uhvati trenutak bez patetike, a u samom delu nema autobiografskih detalja -ispričala je Breberina.

Izdavačka kuća Laguna nominovala je ovaj roman za godišnju nagradu Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Danijela Tadić

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.