AVANTURE DOSTAVLJAČA HRANE: Nismo imali pojma da im je toliko zabavan posao!
- Kako niste čuli za tu foru? Pa to svi rade – pita začuđeno Stanko S. iz Zemuna.
Osim prevarenog dostavljača pice, sa sličnim situacijama se suočavaju dostavljači hrane širom prestonice. Neki od njih pristali su da podele neku od mnogobrojnih avantura na ovom, naizgled običnom poslu.
- Ovo nije ni običan, a ni lak posao. Na primer, mi imamo samo jedan auto, tako da većina dostavljača raznosi hranu skuterima, često s jednog kraja grada na drugi. To je skroz okej kad je toplo napolju, ali kad je zimsko doba, pa udari jak minus, jedva preteknemo tako izloženi hladnoći. Još kad je mušterija neljubazna ili te nekako zezne, dođe mi da grizem od muke – priča jedan od beogradskih dostavljača hrane, P. K. (22).
On nam kaže da je jednom, tako smrznut, vratio mušteriji dupli kusur, dok je u drugoj prilici ispustio posudu s hranom, koja se skroz prosula po nekom dečku koji ju je naručio.
- Ima tu dosta bisera – nastavlja veseli dostavljač.
- Jednom prilikom je kolega izgubio mobilni, koji se nekim čudom našao u kartonu s picom koju sam išao da dostavim. Ceo put mi je nešto zvonilo u torbi u kojoj nosim picu, ali nisam se obazirao. Tek kad sam devojci pružao karton i kad je iznutra počela da svira ona Nokijina melodija, skontao sam o čemu se radi. Ona je baš ispala faca i uz osmeh mi rekla: „Svaka čast, stvarno vršite dostavu pice na poziv!“ i još mi je dala 100 kinti bakšiša – objašnjava ovaj momak
Jedan od dostavljača iz Beograda dostavljajući picu na privatnu žurku na Vračaru doživeo je jedno od najboljih večeri u životu i stekao nove prijatelje. I to zahvaljujući svom neobičnom imenu.
Mušterije me sačekale gole
Marko kaže da ga je posao dostavljača doneo naučio da na najbolji način ostvari prvi kontakt s ljudima. Može da se seti samo jedne neprijatne situacije. "Bilo je mnogo monotonih dana, kad se baš ništa nije dešavalo. Ali, to mi je bio prvi posao i trebala mi je kinta, pa sam ćutao i trpeo. Jednom sam otišao u Novi Beograd da dostavim picu i otvara mi vrata stariji bračni par, potpuno go. Kad su videli da mi je neprijatno, pritvorili su vrata i samo mi ćušnuli novac u ruku. Ne želim da znam šta su radili", kaže ovaj bivši dostavljač.
- Zovem se Marko Kraljević i to ljude, naravno, uvek asocira na čuvenog heroja iz narodnih pesama. Tako sam, jedne večeri, došao na gajbu nekoj ekipi koja je pravila žurku i čim su mi otvorili vrata video sam da su pijani kao letve. Da stvar bude još gora, kad sam im uručio „džambo“ picu, shvatili su da nemaju ni dinar, jer su sve potrošili na piće. Onda je počelo grupno izvinjavanje, a meni je samo bilo u glavi kako dajem tih 1.000 dinara iz svog džepa, a nisam ih još ni zaradio – priča nam imenjak narodnog heroja.
Sve se dobro završilo, zahvaljujući dečku čiji je bio stan, koji ga je pitao kako se zove.
A kad je Marko rekao svoje ime i prezime, društvo ga je pozvalo na pivo, kao i da se posle radnog vremena vrati kod njih na žurku.
U međuvremenu je došlo još ljudi koji su uspeli da „skrpe“ dovoljno para za picu.
- Verovali ili ne, na toj žurci, koja je bila pre više od dve godine, upoznao sam svoju sadašnju devojku. Sudbina. Više ne radim kao dostavljač, ali ću se uvek rado sećati tog posla. Još uvek se šalimo kad se setimo tog vremena kad sam bio Marko Kraljević raznosač pica – priča uz osmeh ovaj Beograđanin.
Nadlanu / izvor: 24sata