Hip–hop Romi

Grupa muzičara svira narodnjake na stolu na nekoj svadbi, pijani svatovi im lepe novčanice na znojna čela i muzičari su, mnogi bi rekli, Romi. A sad zamislite grupu mladih moderno obučenih ljudi, koji slušaju i sviraju hip–hop i R’n’B, nisu Francuzi, Italijani, ni Englezi, nego Romi

Zvuči neverovatno, ali sve se dešava u Srbiji, u Beogradu, gde od nedavno deluju mladi romski hip–hop muzičari okupljeni u dve grupe “BBC” i “Flying crew”.

Do pre nekih pola godine hip–hop i R’n’B su slušali u Nemačkoj. A onda su, na osnovu Zakona o readmisiji, jednog dana vraćeni u Srbiju. Kažu da je dobro, što su došli avionom, pa su samo sleteli u sivilo Beograda. Sada žive u Zemunu i Surčinu. Surfuju po internetu, mada nemaju kod kuće kompjutere, uglavnom su ostali u Nemačkoj.

– Kako nam je bilo? Pa, mnogo teško, očekivali smo sve ovo, ali ne ovako. Kad bi u Srbiji, bar malo bilo dobro kao u Nemačkoj, ne bi bilo problema – pričaju nam svi u glas.

Njihovu energiju, smisao za muziku i pokret uočila je britanska nevladina organizacija “R.point”, koja je i inicijator okupljanja ovih muzičara. Svake nedelje grupe “BBC” I “Flying crew”, koje imaju ukupno 18 članova, vežbaju u omalenoj sali u zgradi BIGZ-a. Na zidu posteri Britini Spirs i 50 Centa, uzgred, na koncertu ovog popularnog američkog repera u Beogradu niko nije bio, a i karta nije bila baš jeftina…

Ljudi iz “R.pointa” najavljuju uskoro preseljenje u veću salu, planiraju nastupe i produkciju singlova ovde dve grupe.

– Okupili smo ih s ciljem razbijanja predrasuda o Romima. Svi oni još sanjaju Nemačku, a naša namera je da ih obrazujemo i integrišemo u društvo. Želimo da kod njih razvijemo svest o problemima s kojim se suočavaju u svakodnevnom životu i da im pomognemo da ih prevaziđu na pravi način – kaže Danilo Matijević projekt menadžer “R. pointa”.

I zaista, nerazumevanja ima mnogo. Kad se grupa mladih Roma pojavi u nekoj prodavnici ili supermarketu odmah dobije pratnju. U školi im se dele jedinice iz srpskog jezika, iako mnogi priznaju da su srpski jezik savladali sa 90 odsto. Ponekad neprijatni pogledi ne izostaju i kad se pojave u nekom klubu.

– Izlazimo u “Andergraund”, “Lavirint”, nema da nam neko kaže nešto ružno, ali ima nekih pogleda. Nemamo vođu benda svi smo glavni, svi rade muziku, tekstove, teme su ljubav, svakodnevni život, politika, mada političare baš i ne volimo… Volimo Kris Brauna i Tupaka , on je legenda, radio je šta je hteo” – ispričao nam je Ramiz iz benda BBC.

Kažu da privatno uglavnom slušaju ovakvu vrstu muzike, pa su čak i njihovi roditelji na istim muzičkim talasima…

Školu su uglavnom počeli da uče u Nemačkoj, mnogi je nisu do kraja završili. Kažu da im se u Srbiji ne priznaju diplome iz Nemačke. Sada mnogi rade na pijaci, po neko u Mekdonaldsu, neko ide u školu…

– Znali smo da treba da se vratimo, ali nismo znali da je život u Srbiji baš ovakav. U Nemačkoj je dosta drugačije i opuštenije, tamo žive sve nacije Italijanci, Turci, crnci – priča nam jedan od momaka, koji kaže da je počeo u Nemačkoj da uči zanat za automehaničara. Morao je da prekine učenje zanata, jer je došao u Srbiju.

Hvale nam se da su u Nemačkoj bili u vezi sa devojkama ostalih nacija, dok u Srbiji toga nema.

– Ja sam bio sa Nemčkinjom, ja sa Italijankom, ja nekoliko meseci sa Turkinjom. Moja sestra je bila sa crncem iz Afrike, bio je crn kao da je istovarao 10 tona uglja. Ma Ruskinje su najbolje, e nije nego Ciganke, ne nego Romkinje – pričaju svi u glas.

Poneko se nada da će moći da živi od muzike, drugi su sumnjičavi da će biti „leba od svirke“. Najmlađi Alen ima 12 godina ide još u školu, on i peva, ali kaže da pred drugarima iz razreda nije nikad zapevao.

Svi govore romski, nemački i srpski. Kažu da su nemački jezik učili, uglavnom, na sluh, i da su ga veoma brzo savladali. Srednjoškolac Sebastijan nam priča da je nemački jezik naučio za tri meseca, ali dodaje da je, ipak, imao jedninicu iz srpskog jezika.

– Bio sam dobar, 3,25 prosek. Sad učimo iz Srpskog o Dositeju, imao sam nekih problema u prvom polugodištu. Ali, zato engleski nisam ništa odgovaro, nastavnica mi dala tri i rekla da sigurno znam za više. A najviše me nervira jedan nastavnik koji me je nazvao „primatom“, ja znam da smo mi svi „homo sapijens“, jel tako … Ne dam ja na sebe, ja sam njemu rekao da je „ćopa“, išao sam kod direktora, ali ceo razred je bio na mojoj strani – kaže Sebastiijan.

Poneko se malo napravi važan pa počne da govori na nemačkom jeziku, pa ne moraju ovi novinari sve da razumeju… Kod kuće, kako su nam rekli, uglavnom pričaju srpski, mada sa bratom ili sestrom znaju da „okrenu“ i na nemački.

Pričaju i igraju, ne miruju nijednog časa. Niko nije pohađao muzičku školu, po neko je učio ples i to je sve… Muziku komponuju na sluh, a koreografiju prave sami. Nadaju se nečem boljem, a u međuvremenu rade na buvljoj pijaci i, kad im je najteže, pevaju.

Danijela Tadić

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.