KOMŠIJE NAM ZAVIDE: Hrvati hvale “Beograd na vodi” i nazivaju ga Menhetnom

– Beograd će dobiti svoj Menhetn! Grandiozan projekt “Beograd na vodi” branio je prošle nedelje u Skupštini Srbije lično premijer Aleksandar Vučić. U 70 minuta dugom ekspozeu objašnjavao je poslanicima i srpskoj javnosti zbog čega je potrebno nacionalizovati zgrade i zemljišta uz obalu Save prema ušću u Dunav, u pojasu između reke i Glavne železničke stanice. I uspeo je: za poseban zakon kojim će se pogurati ta velika arapska investicija – spominje se neverovatnih 3,1 milijarda dolara – glasalo je 176 poslanika vladajuće koalicije, a samo ih je devet bilo protiv.

Na pročelju zgrade Železničke stanice u Beogradu istaknut je veliki plakat futurističkog projekta koji će – ako se sagrade sve te staklene kule zanimljivih oblika – Beograd pretvoriti u balkanski Dubai. Investitor bi trebala biti kompanija Emaar Properties koja je sagradila najveću zgradu na svetu – Burdž Kalifa. Cela 828 metara visoka zgrada u najvećem gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata sagrađena je za 1,5 milijardi dolara, a sada bi ista kompanija bila spremna u Beograd uložiti dvostruko više novca. Doduše, ne sve odjednom, nego u fazama, a prvo bi, kako su najavljivali, hteli sagraditi veliki šoping centar. Za razliku od Zagreba koji ima i previše kvadrata u šoping molovima, Beograd je još uvek po broju i veličini šoping centara u odnosu na broj stanovnika daleko ispod evropskog proseka. “Beograd na vodi” trebao bi biti najveća arapska investicija u Srbiji. Predstavnici kompanije Emaar, u većinskom vlasništvu vladara Dubaija, stigli su u Beograd pre dve godine u sklopu delegacije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koju je predvodio princ Muhamed bin Zajed al Nahjan. Princ Bin Zajed se više puta sreo sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, kojeg naziva svojim prijateljem. Arapi su zainteresovani za izuzetno atraktivan prostor u srcu Beograda, ali traže da Srbija, odnosno nen glavni grad, prvo urede teren: sruše postojeće zgrade i obeštete vlasnike.

Sve će to biti moguće tek posle usvajanja zakona kojim je omogućena eksproprijacija nekretnina “uz tržišnu nadoknadu”. Beograd ima sličan problem kao i Zagreb – železničko čvorište u centru grada. Novim zakonom biće omogućeno i premeštanje pruge izvan centra. Kako već više od četiri deenije beogradski urbanisti imaju plan uređenja toga 300 metara širokog pojasa uz obalu Save, tako su na tom prostoru ostale straćare u koje se gotovo ništa nije ulagalo jer su vlasnici čekali rušenje. Od septembra prošle godine grad je s tog prostora iselio 88 porodica, izjavio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Svi su dobili nove stanove. I krenulo je. Da nije reč o jednom od megalomanskih projekata koji se nikad neće ostvariti, pokazao je premijer Vučić objavljujući da je od 246 objekata planiranih u prvoj fazi, do početka aprila uklonjeno njih 179 na području Savamale, derutnog dela grada uz Brankov most. Sada se već i golim okom primeti da se prostor raščišćava. Postupno se prazni 40 hektara zemljišta koliko bi trebala obuhvatiti prva faza projekta “Beograd na vodi”. Za eksproprijaciju zemljišta i svih objekata u toj prvoj fazi projekta potrebno je oko 40 miliona evra, objavio je srpski premijer. Deo novca daće Beograd, deo će ići iz državnog budžeta, a za deo će se tražiti privatni investitori, najavljuje Vučić.

Ceo projekt trebao bi obuhvatiti veliki prostor od 177 hektara u srcu grada. Vučić je priznao da verovatno kompletan posao neće biti dovršen ni za petnaest godina, ali bi Beograd mogao postati lepši već za nekoliko godina.

Projekt “Beograd na vodi” predviđa gradnju više od miliona kvadrata stambenog prostora, 750.000 kvadratnih metara poslovnih prostora i oko 62.000 kvadrata javnih sadržaja poput škola, vrtića, ambulanti i kulturnih ustanova. Aleksandar Vučić ga je za skupštinskom govornicom zagovarao ističući da je važan za celu Srbiju jer će zaposliti desetke hiljada ljudi i pomoći privredi zemlje da se izvuče iz krize. No, mnogi u Srbiji kritikuju njegove “kule u vazduhu” te upozoravaju da se krše sva pravila struke i otima potencijalno najznačajniji javni prostor građanima – piše u tekstu autorke Snježane Pavić

Izvor: Jutarnji list.

Foto: Promo/Google