Radovi na papiru
"Umetnost kao lična utopija" naslov likovnog osvrta Borke Božović, umetničke direktorke Galerije "Haos" u tekstu za katalog, mnogo je bolje nego "Privatna utopija kao umetnost" što bi bilo dijametralno suprotno viđenom na izložbi, ili ti Erro na islandskom znači „sad je tiho“ – u ovom slučaju to je ono tiho (smirujuće) u umetnosti što dolazi posle bure života (velikog nemira), kada mnoge stvari nekako dođu na svoje mesto.
Ero se iz rodnog Olafsvika, na severozapadu Islanda, uputio u svet u potrazi za temama za svoju umetnost, upijajući život i pretvarajući ga u umetnost. Njegova umetnička biografija zaista je fascinantna, veliki broj izložbi, od toga sve više i više retrospektiva, druženja sa najvećim imenima savremene umetnosti: Marsel Dišan, Maks Ernst, Huan Miro, Alberto Đakometi, Vladimir Veličković, Dado Đurić... Jednom rečju popularan, voljen i cenjen u svim relevantnim krugovima posvećenika u umetnost.
Studirao je na umetničkim akademijama širom Evrope, izučavajući najrazličitije vrste likovnih tehnika (grafika, fresko slikanje, restauracija u Oslu, vizantijski mozaik u Raveni, slikarstvo u Firenci), sažimajući sva ta iskustva u svoje delo. Putuje Evropom usavršavajući se, trajno se naseljava u Parizu 1958. godine, i postaje centralna figura pop-arta, odnosno sada već evouliranog u novu figurativnu naraciju.
Ministru kulture Nebojši Bradiću ne da nije bilo teško, već mu je i prijalo da govori o Erroovom stvaralaštvu, iz razloga što u delu umetnika ima dovoljno dramatike (čak na neki način scenske) koja iz kritike savremenog načina života, na momente krajnje grotesknog, predstavlja kroz likovne elemente ispričanu priču onako kako je on lično doživljava bez bilo kakve autocenzure. Kombinujući velike mitove civilizacije, umetnost velikih majstora iz istorije umetnosti, ali i strip, karikaturu, i uopšte sve štampane materijale... kolažirajući ih, igrajući se, u svom nadrealističkom postupku dolazi do svoje tako posebne, specifične i lične likovne poetike.
Istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo je u svom likovnom osvrtu istakla da je Eroovo slikarstvo veoma kompleksno, da upućuje na tradiciju moderne (pa i malo šire) umetnosti, ali ukazujući istovremeno i na banalne prizore savremene kulture. Umetnik smelo kroz novu figurativnost obnavlja stil koji je dominirao šezdesetih godina i njenim vizuelnim pejzažom kroz novomedijske slike reklama, televizije, filmova, fotografije, ilustracija...
I tako u "Haosu" je otvorena izložba radova na papiru jednog od najuglednijih i naj-pop-ularnijih-artista svetski poznatog umetnika Gudmundura Gudmundsona Erroa. Izložba je , realizovana u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom, biće otvorena od 20. oktobra do 20. novembra 2009. godine.
Umetnik je svoje radove izložene u "Haosu" poklonio Muzeju savremene umetnosti, kao poklon gradu koji voli i u kom je izlagao već nekoliko puta, i naravno sa velikim oduševljenjem izrazio želju da ćemo se još videti na nekoj njegovoj novoj izložbi u Beogradu.
Jedna stvar je bila opšte mesto i visila je u vazduhu kao krajnje pozitivna misao koja je mogla biti izrečena samo rečima velike zahvalnosti Errou za veliki poklon Beogradu, za izložbe prošle, sadašnju i sa velikim nestrpljenjem i neku buduću.
Kao što smo sad tu, dočekaćemo ga sa iskrenom dobrodošlicom uvek i u velikom broju, i zaista jedno veliko "Hvala"!
Tekst: Dragan Kljaić
Foto : Sanja Knežević