POD HITNO IZBACITI: Ovih sedam namirnica je zaista loše po vaše zdravlje

Donosimo vam listu sedam namirnica koje biste svakako trebali izbegavati.

Pašteta
Za paštete se uglavnom koristi meso najlošije kategorije jer je najjeftinije. Oko 50 posto paštete čini sve ono što nije meso: voda, masnoće, kožice, iznutrice, sol, začini itd... U njih ide velika količina soli koja se ne oseća toliko u ukusu budući da se dodaje dekstroza koja maskira slan ukus. U posebnu kategoriju spadaju takozvane vegeterijanske paštete od npr. soje i gljiva. One su pune biljnih ulja i procenat masnoće je često veći nego kod običnih.

Margarin
Margarin je hidrogenizirano biljno ulje, najčešće suncokretovo ili kukuruzno. Proces hidrogenizacije podrazumeva pretvaranje masti iz tekućih u čvrste, a u margarin se po zakonu moraju dodati vitamini A, D i E kako bi sastav bio što sličniji maslacu.U procesu proizvodnje margarina nastaju trans masti, za koje je dokazano da utiču na povećanje lošeg holesterola. Konzumiranje margarina je zbog toga povezano s većim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Majonez
Oko 75 posto majoneza čini suncokretovo ulje. 100 grama majoneza ima više kalorija nego 100 grama slanine, ali u slanini ćete pronaći nešto proteina i značajne količine vitamina.Light majonezi imaju manje masti, ali i dalje nemaju nikakvih nutritivnih vrednosti. Majonez sa maslinovim uljem ima samo 15 posto maslinovog ulja, a ostatak je suncokretovo ili kukuruzno ulje.

Topljeni sir
U topljenom siru ima oko 50 posto sira, a ostalo su voda, proteini, masnoće, razni dodaci i so, koje u topljenim siru ima otprilike dva puta više nego u običnom siru. Procesom topljenja ubijaju se sve probiotske i druge bakterije koje imaju pozitivno delovanje na naš probavni trakt. Ukratko, topljeni sir je daleko kaloričniji od običnog.

Zamene za čokoladu
Čokolada je sjajna namirnica jer sadrži kakao koji sadrži antioksidante. Oni usporavaju starenje ćelija i fitonutrijente koji mogu povećati dotok krvi u mozak, štite krvne sudove, popravljaju raspoloženje i koncentraciju. Zakonom je regulisano da proizvodi koji nemaju dovoljno kakaa, ne mogu da budu deklarisani kao čokolada već kao kakao tabla, šećerna tabla, zamena za čokoladu i slično. U njima ima više šećera, a umesto kakao maslaca uglavnom se koriste hidrogenizirane biljne masti ili palmino ulje. Iako prava čokolada ima oko 50 posto šećera, zbog visokog udela masti ne izaziva brzu insulinsku reakciju u organizmu. Unos šećera treba ograničiti i preporuka je da konzumirate čokoladu s visokim procentom kakaa.

Gazirani napici
Sadrže stimulanse kao što su kofein, taurin i preko 10 posto šećera, osim ako nisu u dijetalnim verzijama. U ovim proizvodima ima znatno više kofeina nego u kafi. Stimulansi povećavaju krvni pritisak, ubrzavaju rad srca, utiču na kvalitet sna i dehidriraju organizam. Kombinacija s alkoholom je opasna, jer energetska pića deluju kao stimulans, a alkohol podstiče depresiju.. Stimulativni efekat energetskih pića onemogućava procenu koliko ste alkohola zaista popili i kako to utiče na vas.

Proizvodi od soje
Soja sadrži dosta antinutrijenata kao što je fitinska kiselina, koja onemogućava unos minerala poput cinka i magnezijuma. Iako soja ima dosta proteina, takođe sadrži i inhibitor metabolizma proteina. Ako nisu dobro obrađeni, sojine proteine naš organizam ne uspeva da u potpunosti iskoristi. Proizvode od soje posebno bi trebali da izbegavaju muškarci jer postoje indikacije da fitohormoni iz soje mogu smanjiti proizvodnju testosterona i povećati proizvodnju nekih drugih hormona karakterističnih za žene.

Nadlanu / izvor: portaloko