UMETNIK KOJI JE VRATIO ZLATNI BEOČUG: Nisam hteo da me spajaju sa Željkom Mitrovićem

Akademski slikar Veljko Mihajlović dospeo je proteklih dana u žižu javnosti pošto je odlučio da vrati “Zlatni beočug”, priznanje za trajni doprinos kulturi Beograda koje je dobio 1999. godine, jer se na listi ovogodišnjih laureata našao vlasnik TV Pink Željko Mitrović. U intervjuu za portal Nadlanu Mihajlović objašnjava motive za vraćanje nagrade i otkriva da nema želju da ikada upozna Željka Mitrovića.

– Nisam imao prilike da se sretnem sa njim, i uopšte nemam želju. Nemam ništa lično protiv njega, to je samo jedan kulturološki čin – ističe Mihajlović i nastavlja: – Sve je palo na niske grane, a država je potpuno digla ruke od kulture. To svi znamo. Ostali su samo pojedinci koji se bave kulturom, ili iz entuzijazma ili što ne znaju šta će drugo, i oni nekako još održavaju kulturni život. Ne znam kako ćemo uopšte preživeti kao nacija. Ovo sad nema veze sa “Zlatnim beočugom”, govorim generalno.

Zbog čega niste pristali da se Vaše ime nađe pored imena Željka Mitrovića na listi dobitnika ovog priznanja?

– Ja sam nagradu dobio pre 16 godina. Kao i mnogi pre mene i posle mene, mogao sam da ćutim. Na ovogodišnjoj listi ima 15 ili 20 laureata. Njima nije smetalo da budu na istoj sceni. Ali to je sad njihov problem. Vratio sam nagradu zbog mog duševnog mira i zbog vrednosnog stava stečenog još u detinjstvu da treba da biram s kim ću da se družim. Uručenjem nagrade Mitroviću mi smo na neki način spojeni, a ja to nisam želeo.

Šta je presudilo da na ovaj način izrazite svoje nezadovoljstvo i protest?

– Drugačije ne može. Kada se neko od nas sa nečim ne slaže, na koji način uopšte može da iskaže to svoje nezadovoljstvo u ambijentu u kome živimo? To je bio jedini način, bilo šta drugo da sam uradio bilo bi besmisleno.

Koliko su se kriterijumi za dodelu priznanja “Zlatni beočug” promenili od 1999. godine, kada ste Vi bili jedan od dobitnika ove nagrade, do danas?

– Nisam siguran da su se uopšte menjali kriterijumi, ovogodišnji slučaj je bio presedan. Pratim dodelu priznanja, i to je uglavnom neka standardna šema. Kako ko stiže u neke godine, u zavisnosti od oblasti kojom se bavi, tako stiže na listu dobitnika. Ovo je baš bio presedan.

Kakve su bile reakcije Kulturno prosvetne zajednice Beograda i članova žirija kad ste saopštili da vraćate nagradu?

– To vi znate bolje od mene, s obzirom na to da ja godinama nemam televizor u kući, pretpostavljate zašto, dnevnu štampu takođe godinama ne pratim. Tako da su reakcije javnosti do mene stigle posrednim putem, preko prijatelja. Digla se velika galama oko toga. To je jedna od stvari koja me je iznenadila, na koji način i kojom širinom je to odjeknulo. A reakcije mogu da rezimiram na nekoliko načina. Iznenadilo me je da su uglavnom mladi reagovali, dakle ne moja generacija koja je u stvari do toga i dovela. Jer je moja generacija, nažalost, napravila taj Pink, i mi smo nažalost odškolovali tu decu na tom Pinku, mi se nismo drugačije protiv Pinka i svega drugog borili, i na neki način smo krivci za ovo u čemu se današnja omladina nalazi. A oni su, na neki volšeban način, sjajno regovali, oni su prepoznali šta je Pink, iako su odrasli uz to. Trebalo bi da je to njima blisko, ali oni su ipak odreagovali kulturnije, civilizovanije i shvatili su o čemu se radi. Još jedno iznenađenje je što se taj dobitnik zbog koga sam ja predao svoju nagradu nije ni pojavio na dodeli, i pretpostavljam da je i njega bilo sramota, pa nije došao da je preuzme nego je poslao nekog drugog. Dakle, on mnogo i ne drži do te nagrade, ili ga je bilo sramota. Ima još jedna stvar, nakon što sam ja žiriju vratio nagradu ispostavilo se da je tu bilo glasanja, preglasavanja, spominjali su nekakvo sponzorstvo i da su mu zbog sponzorstva dali nagradu. Ostala je samo jedna nedorečena stvar: šta znači sponzorstvo? Koliko košta “Zlatni beočug”? Da li je dovoljno 100 nečega, da li je dovoljno 200 za “Izvanredni Zlatni beočug”? Šta ako neko da 500, da li onda dobije i člana žirija u trajno vlasništvo? Neka se onda kaže koliko to košta, kako bi sledeći dobitnici mogli da znaju koliko ta nagrada vredi i da mogu da je kupe. Što se pretpostavlja kada je reč o sponzorstvu, ko da više – dobiće nagradu.

Građani su u velikom broju podržali i pozdravili Vašu odluku. Da li ste možda doživeli neku neprijatnost ili pretnju?

– Ne, zašto bih. Nisam, i ne znam ni kako bi mogli da mi naprave bilo kakvu neprijatnost. Niti je očekujem. Ja sam uradio ono što sam smatrao da treba.

Živorad Ajdačić, član žirija i generalni sekretar KPZ Beograd izjavio je da je Vaš potez “skandalozan, i da u javnosti može da stvori potpuno pogrešnu sliku o dodeli nagrade”. Na koji način to komentarišete?

– Svako ima pravo da kaže šta hoće. On verovatno misli da je skandalozno to što sam ja uradio, a ja mislim da je skandalozno to što je žiri uradio. To je skandal koji je prouzrokovao moj čin, kako god ga oni nazvali. Oni su uradili nešto što je pokrenulo lavinu, jer da oni nisu napravili takav izbor, do ovoga ne bi došlo. Svi bi pohvalili ostale nagrađene ljude koji su na neki način sada ne ugroženi, ali verovatno im nije prijatno sve to što se dogodilo. Jer su oni sigurno zaslužili tu nagradu.

Jovana Kos

Foto: Milan Vasiljević

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.