Danas je ĐURĐEVDAN: Evo šta danas NE SMETE PROPUSTITI da uradite!

Nekad se pre odlaska na đurđevdanski uranak prvo umivalo vodom u kojoj je prethodne večeri bilo potopljeno sveže nabrano bilje.

Uranak se održavao na pogodnoj livadi ili pored potoka i reke, odnosno na proplanku. Bere se bilje, pletu venčići, igra, peva, uz obavezno đurđevdansko jagnje, koje se peklo za vreme uranka.

Ranije se jagnje nije jelo pre Đurđevdana. Ako je vreme pogodno, dobro je okupati se u reci. Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine, beru trave, cveće, dren. Sve to umešaju u mekinje i nahrane ovce da budu zdrave preko cele godine i da se sačuvaju od svakakvih uroka.

Da bi bilo više masla, pojedine planinke spremaju i posebne amajlije. Ubrano bilje, korenje, lišće, kopriva, pletu se u venac u koji se doda i zemlja s mravinjaka, ljuske od oraha s badnjedanske trpeze i konjska potkovica. Sve se uveže crvenim koncem i stavi na bućku za maslo. Ovako pripremljena amajlija štiti od urokljivih očiju. Dobro je da žene naberu i vrbove grane i opašu se njima da ih ne bole leđa kad budu kopale. Muškarci vrbovo pruće odnose na njivu kao zaštitu od grada i zlih očiju vračara.

Sveti Đorđe
Za ovozemaljskog života, on je bio tribun u vojsci cara Dioklecijana. Kad je car pokrenuo novi talas progona hrišćana, Sveti Đorđe pred svima priznade svoju veru i odbi da učestvuje u progonima. Zbog toga bi bačen na najstrašnije muke i umoren razapet na točku. Bog mu podari moć da pomaže u bedi i nevolji svakom božjem stvoru koji mu se obrati molitvom, pa se zato Svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju, daje im savete ili čini razna čuda i spasenja.

U selu Darosava u Šumadiji domaćin ustane pre zore i odlazi na njivu gde zabada krstiće od leskove grane, a žene kite kuću vencima od mlečike, đurđevka, u koje obavezno upletu i poneku grančicu graba i selena. Venci se pletu i u Vodicama, Popovom Polju, takovskim selima i mnogim drugim krajevima. Zajedničko im je da se stavljaju po kapijama, torovima i štalama kao zaštita.

Venci se u čačku takođe prave, ali se nikako ne unose u kuću. Smatra se da venac unesen u kuću može izazvati nesreću.

Dani oko Đurđevdana pogodni su i za bacanje čini. zato u Pčinji u toku noći čuvaju zasejanu pšenicu i raž da ne bi ko, na volšeban način, “obrao” njivu, odnosno da bacanjem čini prenese rod na svoju njivu. Veruje se da se osoba s natprirodnim sklonostima, obično žena, u gluvo doba noći iskrade iz kuće i dođe do tuđe njive. Tu se skine gola i uzjaše vratilo, obiđe njivu i skupi rosu. Kasnije skupljenu rosu baci u svoju njivu i tako ukrade rod.


OVDE SAZNAJTE ZAŠTO JE ĐURĐEVDAN OMILJENI SRPSKI PRAZNIK

Nadlanu