NIJE ŠALA: Ovako vremenske prilike utiču na vaš život

Grmljavina donosi olakšanje

Kiša i grmljavina donose olakšanje, i to ne samo zato što konačno podižu pritisak nakon teško izdrživog vremena u ciklonu, nego i zato jer je vazduh prepun negativno nabijenih jona. Oni čiste vazduh i popravljaju raspoloženje.

Oblaci pogoduju ispitima

Studenti tokom oblačnih dana više pažnje posvećuju akademskim dostignućima, dok su tokom sunčanih dana zaokupljeni društvom.

Plavetnilo podiže samopouzdanje

Vedro nebo podiže raspoloženje. Samopoštovanje i sampouzdanje su znatno veći, ljudi odvažniji.

Hladnoća preti bolestima

Hladnoća povećava rizik od bolesti krvnih sudova jer je veća sklonost zgrušavanju, a hladnijih dana tokom leta troši se više antidepresiva.

Promene pritiska izazivaju migrenu

Migrena je povezana s vlagom, vetrom i naglim promenama koje se događaju u periodu od jedan ili dva dana. Migrenu može uzrokovati i nizak i visok pritisak.
kako vreme utice na zdravlje

Nesanica zbog vetra

Kod jedne od tri osobe vetar ima veliki uticaj na zdravlje. Uzrok je glavoboljama, depresiji i nesanici, a češće su i pojave prehlade, gripa i upala kože. Topli vetrovi pogubno deluju na raspoloženje. Niži pritisak vazduha usporava mentalne aktivnosti i skraćuje pažnju i pamćenje. Bolovi u zglobovima i simptomi osteoartritisa jači su kad su pritisak i temperatura vazduha niski, a tada raste i broj porođaja.

Topao vetar izaziva psihoze

Psihoze su veoma rasprostranjena grupa oboljenja koje predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze. Kod ovih ljudi je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifestuje pojavom određenih simptoma. Prodor toplog i vlažnog vazduha sa pojačanim južnim, toplim vetrom dovodi do nastanka psihomotornog nemira, pojačane aktivnosti i agresivnosti. Ovakvi iritativni faktori nadražuju vegetativne centre dovodeći do povećanja krvnog pritiska, napetosti mišića, pojačane refleksne aktivnosti, kao i razdražljivosti. Ovim se pogoršava osnovna bolest tako da pri takvim vremenskim uslovima dolazi do povećanja broja psihotičnih bolesnika i pogoršavanja njihovog stanja. Takođe je primećeno pogoršanje stanja bolesnika pri prelasku sa hladno – vlažnog na hladno – suvo vreme.

Moždani udari zbog niskog pritiska vazduha

Najveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40% i nižeg atmosferskog pritiska (ispod 1010 mbara). Utvrđeno je da preko 80% bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena. Poremećaji krvotoka u mozgu- moždani udari javljaju se češće kod osoba preko 50 godine života, a u poslednje vreme sve češće kod mlađih čak i od 30 godina i to naročito kod povećane vlažnosti vazduha, pada temperature i pojačanog vetra, kada su i najčešći moždani udari koji se završavaju fatalno. Smatra se da je za pojavu moždanih udara najopasniji prodor hladnog fronta u letnjim mesecima.

Velike vrućine povećavaju nasilje i broj samoubistava

Velike vrućine, mogu kod ljudi prouzrokovati toplotni udar, a u najdrastičnijim situacijama i smrt. Zbog lošije termoregulacije teže ih podnose starije osobe i mala deca. Zato, za vreme velikih letnih vrućina treba smanjiti telesnu aktivnost, piti mnogo tečnosti i što više boraviti u klimatizovanim prostorijama. Vreme utiče i na ljudsko raspoloženje, emocije i ponašanje. Tako na primer rezultati stranih studija pokazuju da su za vreme velikih vrućina pozivi policiji zbog nasilja u kući povećani, a samoubistva učestalija.

Visok pritisak izaziva migrenu

Sunčani dani s niskom vlažnošću vazduha većini ljudi su najugodniji. Ipak, visok vazdušni pritisak koji se najčešće povezuje s vedrim vremenom i još vedrijim raspoloženjem, može izazvati migrene – naročito ako pritisak naglo poraste.

Oluja – kriza za reumatičare

Oluju će prvi osetiti reumatičari. Promene vremenskih uslova su karakteristične kod reumatskih oboljenja. Glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja pod uticajem frontova, povećanjem vlage i pada atmosferskog pritiska. Ovi bolesnici su pravi predstavnici meteoropata i oni prvi osećaju promenu vremena. Nagle promene vremena, prelazak sa toplo- suvog na hladno- vlažno vreme, toplo- vlažnog na hladno- suvo i toplo- suvog na toplovlažno deluju nepovoljno na ove bolesnike. Zbog toga, meseci u kojima su česte promene vremenskih prilika i česti prodori frontalnih poremećaja, kao maj i jun, na primer, nisu pogodni za ovu grupu ljudi. Slične probleme imaju i ranjenici, kod kojih intenzitet boli zavisi od vremenskih uslova – bol se pojavljuje pri padu atmosferskog pritiska uz istovremeni porast vlažnosti i temperature (tipična situacija prilikom približavanja oluje), a prestaje nakon prolaska oluje.

Atmosferski frontovi slabe koncentraciju

Poremećaj atmosferskog elektromagnetnog polja, do kojeg dolazi tokom prelaska atmosferskih frontova, slabi koncentraciju, odnosno produžava vreme reakcije (vrijeme potrebno da osoba reaguje na neki podražaj). Stoga su u takvim danima nezgode na poslu i u prometu češće. U nas je broj prometnih nezgoda značajno manji od prosječnog pri anticiklonalnim tipovima vremena ili kada je strujanje u visini sjevernih smjerova. Suprotno tome, dani s brojem nezgoda značajno većim od prosečnog, vezani su uz ciklonalne tipove vremena i generalno praćeni prelazom atmosferskih frontova preko naših područja.

Nagli porast pritiska otežava disanje

Za hronične bolesnike s respiratornim i kardiovaskularnim problemima nepovoljni su nagli prodori hladnog vazduha, praćeni jakim i mahovitim vetrom kao i naglim porastom vazdušnog pritiska.

M.M.