UMETNOST U SLUŽBI SRBIJE: Čuvar pisma i nasleđa

– Za vreme posete riznici u Hilandaru video sam dokumenta pisana ćirilicom, stara više stotina godina. Tako je sve počelo – objašnjava Radovan čiji se atelje i galerija nalaze u pasažu Dunavske ulice u Novom Sadu. – Izučavao sam naše pismo do detalja i zaključio kako je ono najsavršenije “živo” pismo. Posle završenog istraživanja, u saradnji sa kaligrafkinjom iz Beograda, počeo sam da radim na prilagođavanju tog pisma današnjici. Jer ćirilici je potrebna promocija, neki način da se približi današnjem čoveku.

Mnoge strane diplomatske i ekonomske delegacije dobile su na poklon vaše delo. Kakve su bile njihove reakcije?

– Moja dela, ćirilično pismo položeno na crvenu čoju, čest su poklon nekih naših institucija stranim diplomatama. I to me veoma raduje. Ćirilica je skrajnuta, zapostavljena. zato sam veoma ponosan kad čujem da je moje delo uručeno strancima, pismo je, uz simbole zastave, naše najveće bogatstvo koje smo nasledili od predaka. Bio sam više nego prijatno iznenađen reakcijama stranaca. Više od reči govori to što su moja dela poklanjana ambasadorima Rusije i Amerike, prodaju se u dijaspori, a stigla su do premijera i predsednika Srbije.

Spremate li nešto novo u cilju očuvanja naše kulturne baštine i njenog predstavljanja na inovativni način?
– Imam neke nove ideje, ali ne mogu sebe da nateram da nešto samo uradim, već čekam da ta ideja sazre. Trenutno istražujem grbove gradova i porodica i kako su oni povezani sa našom istorijom, i mislim da ceo taj jedan deo naše istorije može da se prikaže kroz jednostavnost i lepotu ćirilice. Ja ne nazivam sebe slikarom, niti se poredim sa Veličkovićem, Lubardom, Popovićem, ali malo koji slikar danas voli i unosi sebe u svoj rad u meri u kojoj ja to činim. I ne uživam samo u stvaranju, uživam u svakoj prilici da svoj život obogatim i tuđom umetnošću, koju ne cenim kao poznavalac, školovanim okom kritičara, već po doživljaju, osećaju koji ona u meni budi. Cenim je srcem.

Kako biste nazvali svoj umetnički stil?

– Ovo što radim je moj način da izrazim sve ono što sam do sada radio, video, doživeo. Sve što je mene obeležilo, ja sam srcem preneo u svoju umetnost. Ako morate obeležiti stilom, možete ga nazvati poetskim surealizmom, jer sam “ukrao” eskpresionizam Pikasa, toplinu Renoara, a uneo ljubav prema radu.

Nadlanu