Samo jedna jedina stvar je dovoljna da postanete PSIHOPATA, evo i koja
Jedan gen posebno je vezan za povećan rizik od nasilnog ili agresivnog ponašanja, pokazala su istraživanja.
Poznat kao MAOA (monoaminooksidaza tipa A), ovaj 'ratnički gen' kontroliše proizvodnju proteina koji razgrađuju hemikalije zaslužne za slanje signala mozgu poput dopamina, noradrenalina i serotonina, koji takoše utiču na raspoloženje.
Ali ideja o 'psihopatskom' genu ostaje kontroverzna.
Osobe s varijacijom ovog gena, nazvanog MAOA-L proizvode manje ovog proteina zbog čega dolazi do nagomilavanja hemikalija. Njihov višak, smatraju naučnici, može da prouzrokuje impulsivno ponašanje (kao što je hipeseksualnost), poremećaje spavanja, promene raspoloženja i nasilno ponašanje.
Džejms Falon, neurolog s medicinskog fakulteta Irvin, proučavao je mozgove ubica i drugih nasilnih zločinaca koji su ispoljavali psihopatsko ponašanje, kada je slučajno otkrio da bi i sam mogao da bude njihov član.
Ne samo da su njegovi snimci mozga bili izuzetno nalik snimcima mozga ubica, nego je kasnije otkrio i da poseduje MAOA-L gen, povezan s agresijom i antisocijalnim ponašanjem.
Pri opisivanju psihopata često se ističe nedostatak empatije, tj. da iako razumeju kad drugima nešto treba ili su u bolovima, ne osećaju sažaljenje kao većina drugih ljudi, a Falon je mogao da se poistoveti s tim.
Ali, očigledno, samo posedovanje MAOA-L gena nije dovoljno da neko postane psihopata, već verovatno veliku ulogu igra i okruženje kojem je osoba bila izložena tokom odrastanja.
Falon smatra da bi to mogao da bude razlog zašto je on postao relativno normalna, nenasilna osoba, uprkos posedovanju navedenog gena. Jednostavno, imao je sreće da bude odgajan u dobroj porodici. Da je bio u nemilosti strožih roditelja, moguće je da je mogao da završi na mračnijem putu.
"Ako mozak svet oko sebe doživljava kao neprijateljski, jedini način za preživljavanje biće negativno ponašanje. S druge strane, u normalnim uslovima će 'navoditi' osobu na normalno ponašanje", objašnjava Falon.
Neka istraživanja podupiru njegovu ideju.
Naime, istraživanje iz 2002. godine pratilo je grupu zlostavljanih muškaraca od rođenja do odraslog doba. Otkriveno je da su oni koji su imali posebnu verziju MAOA gena izrasli u nedruštvene pojedince, za razliku od onih s 'običnim' genom.
Tu činjenicu je iskoristio čak i jedan Italijan koji je 2009. godine zahvaljujući posebnoj mutaciji gena uspeo da skrati zatvorsku kaznu za jednu godinu.
Ali svakako ne bi trebalo donositi zaključke o nečijoj ličnosti na osnovu jednog gena.
"Ne znamo kako funkcioniše čitav genom i koje je potencijalno zaštitničko dejstvo drugih gena", izjavio je Đuzepe Noveli, forenzičar i genetičar sa Univerziteta Tor Vergata u Rimu.
Štaviše, isti gen bi mogao različito da utiče na ljude različitog etničkog porekla, jer je istraživanje iz 2006. godine pokazalo da su zlostavljana deca s višim nivoom MAOA koji je razgrađivao moždane signale, bila manje nasilna ako su bila bela.
Tako da, iako je primamljivo pronaći objašnjenje za psihološki poremećaj poput psihopatije u jednom genu, ne treba se odmah zavaravati da su stvari tako jednostavne, poručuju naučnici.
Izvor: express.hr