POTRESNA PRIČA: Danas su SVETI mučenici Adrijan i Natalija

Adrijan i Natalija bili su muž i žena, plemenitog i bogatog roda iz Nikomidije. Adrijan je bio  načelnik pretora i neznabožac, a Natalija potajna hrišćanka. Živeli su u braku svega trinaest meseci do mučeništva. Kada je car Maksimijan posetio Nikomidiju, naredio je da se hrišćani hvataju i stavljaju na muke. Blizu grada u jednoj pećini bili su skriveni dvadeset tri hrišćanina. Neko ih dostavi vlasti, i bili su ljuto šibani volujskim žilama i štapovima, pa onda bačeni u tamnicu. Potom ih izvedoše iz tamnice i dovedoše pretoru, da im popiše imena.

Adrijan je posmatrap ove ljude, izmučene, mirne i krotke, pa ih zakle, da mu kažu, šta oni očekuju od svoga Boga za tolike muke pretrpljene. Oni su mu govorili o blaženstvu pravednih u carstvu Božjem.

Čuvši to i opet posmotrivši te ljude Adrijan se najedanput okrete pisaru i reče mu: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!” Kada za to ču car, upita Adrijana: „Da nisi s uma sišao?”, na što Adrijan reče: „Nisam s uma sišao nego sam k umu prišao”.

Čuvši za ovo Natalija, veoma se obradova, i kada Adrijan sa ostalim seđaše okovan u tamnici, ona dođe i služaše im svima; a kada su njenog muža šibali i mučili, ona ga je ohrabrivala da istraje do kraja. Posle dugih muka i tamnovanja naredi car, da se odnese u tamnicu nakovanj, i da im se čekićem prebiju i noge i ruke. To bi i izvršeno, i Adrijan sa dvadeset tri časna muža izdahnuo u preteškim mukama.

Mošti njihove prenese Natalija u Carigrad, i tamo ih česno sahrani. Posle nekoliko dana javi joj se sveti Adrijan sav u svetlosti i krasoti i pozva je da i ona pođe Bogu, i ona mirno predade duh svoj.

Foto: youtube printscreen