7 veličanstvenih

Iako je nezanemarljiv broj mesta u Velikoj sali Centra “Sava”  ostao nepopunjen, Festival 7 veličanstvenih počeo je  onako kako dolikuje manifestaciji s misijom stimulisanja publike nečim drugačijim od mainstream ponude

Otvaranje trećeg Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma ”7 veličanstvenih”, dočekala je vrlo mirna i tiha, neki bi rekli, prava intelektualna publika, koje ipak nije bilo dovoljno da Velika sala deluje festivalski popunjeno. Iako je posećenost nešto što se prvo primeti po ulasku u dvoranu, u ovom slučaju taj podatak je samo organizatorsko-novinarski značajan. Jednostavno, standardni problem nepostojanja adekvatnih sala za manifestacije ovog tipa, uvek može da se upotrebi kao validno opravdanje, ali u slučaju organizatora i promotera, i kao značajan stimulans. Zato što, kako selektor festivala Tue Stin Miler (Tue Steen Müller) kaže u uvodnoj reči, objavljenoj u katalogu: ”Dobra su vremena za dokumentarce u Evropi. Postoji publika koja je odustala od siromašne televizijske ponude i koja želi da bude stimulisana nečim sasvim različitim od toga.”

Domaća publika je nebrojeno puta dokazala da je upravo takva: vrlo zahtevna, inteligentna, uvek željna nečeg novog i drugačijeg. Festival ”7 veličanstvenih” sa svojim magičnim brojem sedam najreprezentativnijih, tematski sasvim različitih, evropskih dokumentaraca, već treću godinu zaredom pokušava da na jednom mestu okupi publiku željnu intelektualnog i emotivnog putovanja po neistraženom, kilometrima udaljenom od mainstream zabave. Ovaj ozbiljni zadatak, s manje ili više uspeha, što u najvećoj meri zavisi od recepcije određenog filma, obavlja Centar za vizuelne komunikacije ”KVADRAT”, odnosno njegovi pokretači Svetlana i Zoran Popović, uz selektorsku pomoć direktora Evropske dokumentarističke mreže, Tue Stin Milera.

”Ovo je trenutak kada Beograd postaje značajno mesto na karti Evrope” – reči su kojima je na otvaranju Zoran Popović, direktor festivala, donekle objasnio motiv za suočavanje s pomenutim zadatkom.

Svojim duhovitim izlaganjem, selektor Tue Stin Miler je potvrdio svoju oduševljenost Beogradom. ”Naručio sam sneg i dobio sam ga. Jutros sam naručio sunce za obilazak grada. I to sam dobio. Hvala vam na toploj dobrodošlici.”

Međutim, najveće oduševljenje i, nažalost, jedinu intenzivniju reakciju publike izazvale su sledeće reči selektora: ”Prelazio sam danas most. S desne strane stoji veliki bilbord ”7 veličanstvenih”, a s leve MekDonaldsa. Dokumentarci vode rat protiv fast food mainstream-a.”

Nakon predstavljanja gostiju i njihovih kratkih obraćanja na maternjem jeziku, publika je pogledala ”Porodični film iz egzila”, mladog Iranca Araša, koji više od dve decenije s porodicom živi u Austriji u političkom izgnanstvu. Dirljiv, na momente vrlo duhovit i poučan film, koji kroz priču o Arašovoj porodici govori o sudbinama mnogih porodica u egzilu. Iako vrlo iskren, čak i hrabar, ”Porodični film iz egzila” na momente deluje kao previše razvučena lična priča. Galerija interesantnih likova, religijski i politički stavovi i aktuelnost priče o Iranu, ipak čine ovo ostvarenje dovoljno zanimljivim za gledanje svih 90 minuta. 

Katarina Milovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.