S Femom u Pariz
Baš nekako u vreme kad se iz Srbije u svet nije moglo, zbog praznih džepova i bezvrednih pasoša, pojavile su se neke nove Feme, muškog i ženskog pola, nastojeći da se približe „noblesu“ i velelepnom svetu sve češćom upotrebom stranih reči
O takvim Femama, koje žele da žmirkanje svetiljki u nekom predgrađu zamene svetlima Pariza i da se, bar za trenutak, izdignu iznad gliba „paorštine“, pa i nespretnom upotrebom stranih reči, govori mladi reditelj Marko Manojlović u „Pokondirenoj tikvi“ Jovana Sterije Popovića
Narodno pozorište iz Kikinde na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta ponudilo je surovo viđenje Sterijine komedije, smeh s knedlom u grlu, ogoljenog Steriju s pitanjem - da li je Fema pokondirena, ili je pokondirena Femina sredina?
Svedena scena, bela platna, stari drveni sto u sredini, ispraznost i ništavilo jedne sredine i nasuprot njoj - Fema u osobeno simpatičnom viđenju Vesne Čipčić. Naglašeno batinanje žena, ali i devojaka, uz više-manje stalno zamahivanje rukom prema ženama koje se drznu da iznesu bilo kakav, pa bio i pogrešan, lični stav. Nema nevinih u ovoj „Tikvi“, seoska čednost i idila izvetrava pred oporim mirisom uštavljenih opanaka. Pa i Femine „vesele“ haljine, gube bitku sa paorskim gunjem, smradom belog luka i balege...
Fema u viđenju Marka Manojlovića nije smo glupača koja bezrezervno prihvata sve što dolazi izvan njenog tora, bez bilo kakve rezerve, već i vojvođanski veteran u borbi za ženska prava. Dosta je Femi smrdljivih opanaka i podsećanja na mukotrpni rad i redovne vaspitne mere pokojnog muža. Hoće ona „nobles“, pa da govori „froncuski“, ona bi da bude „filozofica“ i da dobro uda ćekru. Reditelj Manojlović joj u tom zdušno pomaže vodeći predstavu kao sportski meč u kojem publika na kraju navija za slabijeg, prostodušnijeg i naivnijeg igrača.
Vesna Čipćić predstavlja Femu na najbolji mogući način, kao nespretno i neshvaćeno dete koje u jednom momentu vikne „ car je go“. I u tom je jedina njena krivica. Njeni suigrači Gordana Roščić, Pavle Pekić, Dragana Čretnik, Miljan Davidović, Branislav Čubrilo, Dušan Felbab, Marija Ostojić čine dobro usklađenu ekipu, koja na svoj način pomaže Femi da stigne bar u mislima i do Pariza.
Dobar pokušaj borbe protiv ksenofobije i prava na lični stav, pozorišta uslovno rečeno iz male sredine – Kikinde. Pa ostaje još samo da već jednom svi krenemo u taj Pariz, London, Brisel, Bon, Beč … pa i uz Femu.
Danijela Tadić