DANAS JE ĐURĐIC: Šta žene ne treba da peru i šta nikako ne treba otvarati

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučji dani, jer je Sveti Mrata zaštitnik vukova. On u ove dane gleda ko kako radi, zatim drži većanje s vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali. Domaćinu koji najviše greši u ove dane, ne ide u crkvu i ne poštuje Svetog Mratu, u kuću i torove na zimu će doći hromi vuk, zvani kriveljan, koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri.

U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao. Klalo se ćuteći, u ranu zoru, na kućnom pragu. Prethodno se piletu ili pevcu crnim koncem zaveže kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.

Hercegovci su klali crno jare. Odranu kožu zakopavali su u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. U ove dane niko ne lovi vukove jer bi to donelo veliku nesreću.

Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi kad ga presretoše vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji upita seljaka da li slavi Svetog Mratu. Seljak se uplaši i slaga da slavi. Vukovi se na to pokupiše i nestadoše. Čovek zaboravi na drva, otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za preslavu. Od te godine vuci ne zalaze u njegov tor.

U vreme Mratinaca ništa se ne daje iz kuće. Sanduci se zaklope i ne diraju, ne prede se vuna, ništa se ne pere. Krojači i obućari planduju i ne prihvataju se alata, a žene ne rade ručne radove.

Srbi iz bosne daju mlađariji pileće koske i upredenu vunicu sa svinjskom dlakom da bace na vučje puteve i vučja mesta.

Stariji svet misli da ako Mratinci padnu u mlade dane, zima će sigurno biti oštra. Ako je maglovito - zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana zima će biti mrazovita i ljuta.

Slavi se kao krsna slava.