KAD ČUJETE MOJU PRIČU, SHVATIĆETE DA JE ČARLI ŠIN SREĆAN ČOVEK: Vodili smo ljubav, a onda mi je dečko rekao da ima HIV

Zato sam odlučila da vam ispričam, sta se meni dogodilo jednom davno U Beogradu. Tada sam verovala svima, danas osim majci ne verujem nikome. Kada čujete moju tužnu priču, razumećete me.

Mislila sam da se ovakve stvari dešavaju tamo nekim drugim ljudima ali život me dematovao i pokazao da sam baš ja jedna od tih nasamarenih.

Elem, naša priča počela je jednog divnog beogradskog dana. Zaljubio se u mene na prvi pogled a i ja u njega. Jednostavno smo "kliknuli" jedno na drugo. Od tog susreta se nismo razdvajali. Obožavala sam ga. Bio je sve moje. Lep, duhovit i beskrajno zabavan. Činilo mi se da mi je predan do kraja. I da me nikada ne bi povredio, znate, već one glupe ženske fantazije: On bi za mene učinio sve.

I bilo je tako, neko vreme. Radio je sve samo da ja budem srećna.

A onda jedne večeri nakon što smo vodili ljubav rekla sam mu da ne mogu dalje ovako i da želim da naša veza pređe na viši nivo. Odjednom se promenio. Postao je nekako siguran da neću otići. "Nećeš ti nikuda" prosiktao je kroz zube. Gledala sam ga belo. "Ono što nosiš u sebi vezivaćete za mene celog život" . "Misliš da sam u drugom stanju" rekla sam, nemajući pojma šta tačno želi da mi kaže.

"Imam HIV, a nadam se da ga sada imaš i ti, draga moja. Zarazila me davno jedna drolja." Bila sam van sebe, mislila sam da se šali ali njegovo pogled je govorio da je mrtav ozbiljan.

Sad možeš da ideš gde god želiš ali ja ću uvek biti deo tebe. Pobegla sam od njega plakajući.

Nije me zaustavio. Niti zvao.

Testirala sam se, na sreću nisam HIV poitivna. Njega više nikada nisam srela, ali od nekih zajedničkih poznanika sam čula da je prošle godine preminuo. Sam i napušten od svih.