Therion & Grave Digger
Tri benda. Pet sati svirke. Pun SKC. ''Ovo je veliki dan!'' rekao mi je jedan odani poštovalac metala, a to je samo jedan od komentara... Iz SKC-a niko nije otišao nezadovoljan
''Sabaton'' je imao tu obavezu, ili čast, da zagreje publiku. Ali, izgledalo je na momente kao da su mnogi došli samo zbog njih. Momci su bili simpatični, harizmatični, komunikativni, i vidno oduševljeni prijemom. Skandiralo se ime benda, pevalo se... Vokal ne preterano istaknut, ali bend je tačan i dobar. ''Izgleda da vam se sviđamo, a i vi nama, moraćemo ponovo da dođemo. Ovi mladi Šveđani su samo jedan od dokaza da je Skandinavcima metal urođen... njima je to ''narodna'' muzika!
"Grave Digger" su već veterani, iskusno su odradili svoj deo. I njima je ovo prvo gostovanje u Beogradu, ali publika je bila više nego spremna, pevala se od reči do reči skoro svaka pesma. Dobre teme, dobri rifovi, odlična solo gitara, i puno energije! Nije ni čudo što ih je Beograd zvao na bis, dali su sve od sebe. Jedna od bitnih karakteristika metal bendova i jeste to da daju sve od sebe bez obzira na to gde sviraju. Njima je svaki koncert kao da su na Vembliju, ne potcenjuju publiku...
''Therion''! Hedlajneri ove večeri... Dočekani su uz vrisak i oduševljenje. Već na samom početku jasno vam je da to neće biti obična svirka. Kompletan ambijent govori da treba da očekujete puno. Ne samo da se ne razočarate, već je skoro izvesno da ćete dobiti i više...
Četiri kvalitetna vokala. Svako specifičnog stila, ali fantastično uklopljeni. Nove devojke u bendu su sjajna Hannah Holgersson, koja može da se meri s najboljim svetskim operskim pevačicama i Katarina Lilja. Mats Leven verovatno i jeste jedan od najboljih metal vokala, ali ni Snowy Shaw ne zaostaje. Oni su svakako prvo što ostavlja utisak, ali to nikako ne znači da se ''svirači'' nisu istakli! Christofer Johnsson i Kristian Niemann na gitarama, Johan Niemann na basu i Petter Karlsson na bubnjevima. Iako je klavijatura išla sa matrice, bend je zvučao tačno, savršeno, ni najsitnija greška im se nije omakla.
Svi su na bini deo jedne priče, sve je osmišljeno do detalja - odeća, stav, pokreti, pogledi... I kada ne sviraju, ili ne pevaju, oni imaju svoju ulogu i svoje mesto u celoj slici. Čak je i ambijent SKC-a nekako odgovarao, bio je to jedan pravi gothic teatar!
Prošla je i ponoć, oni kao da su se tek zagrevali, Petter Karlsson je imao svoj solo na bubnjevima, zatim su pevači umesto mikrofona dohvatili palice i lupali u indijanere, sve energičniji i bolji kako je svirka odmicala. Za kraj su se vokalni solisti pojavili na bini sa četiri crne zastave. Stajali su nepomično dok ostatak benda nije završio pesmu. Fantastična slika za kraj. Ili za pred kraj... SKC-om je odzvanjalo ''Therion! Therion!'' i ''We want more!'' . Mats Leven je pripomogao sa gitarom kada su bis započeli jednom pravom metal baladom. Sada su već bili bliži publici, bodrili je da peva, a svojim, i dalje savršenim, nastupom doveli su atmosferu do nivoa nezaboravnog.
Ni to nije bilo sve, još jednom su izašli, predstavili bend, pomenuli jubilej (postoje 20 godina!) i odsvirali još malo.
Snowy Shaw sa čekićem u ruci, kao Thor, vrhovni Bog Vikinga...
Zagrljeni su se poklonili publici, i uz skandiranje ''Therion!'' napustili binu.
Nije bilo loših komentara, nikome nije smetao umor, čuli su puno dobre muzike te večeri.
I, ako smem još da dodam jednu krajnje subjektivnu opasku, skoro da nisam čula kvalitetniji i kompletniji bend uživo...
Foto: Sanja Knežević