30 GODINA BEZ LEGENDI: Kako su nas u 20 dana napustili Zoran i Alija

Preminuli su u samo 20-ak dana 1985. Zoran Radmilović 21. jula na Prvoj hirurškoj klinici, a Slobodan Aligrudić 13. Avgusta, u smiraj dana, na peščanom žalu u Gradcu na moru. Zoran je tek prešao 53, a Alija, kako su prijatelji zvali Aligrudića, nije napunio ni 51. godinu. Otišli su tokom leta, onda kad se glumci, kako se veruje, opraštaju od svoje publike, kako ne bi poremetili pozorišnu sezonu.

Još jedan velikan, Dragan Nikolić lepo je primetio kako Zoranu i Aliji, kao i Pavlu Vuisiću, Cici Peroviću i Bori Todoroviću, gluma nije bila pod A. Pod A im je bio život.

Mnogo sličnosti dele Zoran i Alija. Namerno stavljam u prezentu glagol deliti a ne u perfektu. Za mnoge, pa i za mene, oni žive kroz svoje uloge i naša sećanja.

Bili su šarmantni, stidljivi, duhoviti, setni, direktni, maštoviti, ali i cinični, nepoverljivi, arogantni, nepredvidivi, verbalno agresivni. Bili su onakvi kakvi smo svi mi. Ni manje, ni više. Samo ljudi. Veći deo profesionalnih karijera proveli su u Ateljeu 212, mada ih šira javnost zna iz filmova: Zorana po ulogama u Maratoncima, WR: Misterija organizma ili, Šmekeru, a Aliju po Sećaš li se Doli Bel, Ocu na službenom putu ili Ljubanom slučaju PTT službenice.