DALA SAM VOZAČU: Sad svi znaju da se vozim besplatno

Sve je počelo neočekivano kad sam pre tri meseca krenula svakog dana u Novi Sad. Živim u manjem mestu blizu Novog Sada u kojem sam upisala srednju školu. Dve godine srednje završila sam u mestu u kojem sam rođena, a onda sam se prebacila u veliki grad kako bi se što bolje spremila za fakultet. Uvek u isto vreme ulazim u autobus. U 7,20 kad idem pre podne i u 12,40 kad idem popodne.

U popdnevnu smenu me vozi mlađi vozač. Ima 24 godine. To sam saznala nedavno. Uvek je ljubazan. U početku je stalno nešto komentarisao mene. Prvo sam mu dala ranas da stavi kod njega da ga ne bi vukla. On je to predložio. Posle nekog vremena smo se sprijateljili. Sada neće ni kartu da mi naplati. Stanem pored njega i pričamo dvadeset minuta koliko traje vožnja. Zbližili smo se. Po mom mestu su počeli da opričaju kako smo zajedno. Ne obazirem se na to. Dečko nije mnogo star, ali nismo zajedno.

Dopisujemo se. Mojoj mami je žena iz prodavnice rekla da se priča kako se ljubim sa vozačem. To me je baš povredilo. Mama mi nije rekla ništa strašno, ali ne volim kad lažu ljudi.