DINSTANO ZEZANJE NA GLUMAČKI NAČIN: Kako je Zoran Cvijanović patentirao musli s jagnjetinom
Kada sam stigao, društvo na setu Ivkove slave bilo je već veselo. Raštrkani na sve strane kao klikeri ispali iz džepa, glumci i statisti su našli sebi zabavu. Iako je bilo pola jedan popodne, osećala se velika koncentracija maligana u vazduhu. Reditelj Zdravko Šotra pokušavao je da snimi scenu u kojoj muzičari dolaze u dvorište gazda Ivkove kuće. Scena se, čini mi se, ponavlja satima. Taman kad je sve kako treba, čuje se žamor radoznalih Piroćanaca koji su došli da vide omiljene glumce. Nalazim se sa Zoranom Cvijanovićem da uradim intervju. Gazda Ivko je smiren kao monah sa Svete Gore. Ne reaguje na verbalne ćuške Dragana Bjelogrlića i Milorada Mandića.
- Ovde jedemo kao da nam je poslednje. Izjesmo sve jaganjce u kraju - kaže Zoran Cvijanović na moju konstataciju da se četiri jagnjeta obrće na ražnju. - Mislim da je za danas planirano sedam komada, četiri na ražnju i po jedno opareno, ispod sača i iz pleha. Desetkovali smo stočni fond jugoistočne Srbije. Ja im kažem, nemojte ljudti toliko, nije zdravo, ali neće da me slušaju. Jagnjetina za doručak, ručak i večeru, a roštilj za užinu. Poneo sam iz Beograda japanski čaj za varenje i brusnicu, pa ujutro sve činim da društvo ublaži posledice prežderavanja. Ujutro obično doručkujem musli, a Bjela i društvo mi u tanjir stave jagnjetinu, pa me onda zezaju kako se zdravo hranim i jedem musli s jagnjetinom - požalio mi se Cvija u leto 2005.
B. Jakić