DANAS JE JEVTIMIJE VELIKI: Koje reči nikako ne smete izgovoriti
Rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja plemenitih i znamenitih. Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koja imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom. Od mladosti podvizavao se, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto poseti Jerusalim u dvadeset devetoj godini života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare. Ispunjavao je sve dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko njega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio trudoljublju govoreći: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud". Kad su neka mlađa bratija htela postiti više od drugih, on im to zabrani i naredi da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda". Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je. O ljubavi je govorio: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama". Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bogomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana po smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepodobni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.
BESEDA na današnji dan govori o jedinoj svetlosti u tami:
Otkako je sveta i vremena niko od rođenih nije se usudio izreći ove reči. Bilo je i ima ljudi, koji govore: ja donosim svetlost!, ali nikad niko nije se osmelio reći: ja sam svetlost! Jedini je Gospod Isus mogao izreći te reči smelo i uvereno. Njegov kratki život na zemlji i Njegova duga istorija od blizu 2000 godina potpuno su opravdali ove reči. On je svetlost istine, pravde i života.
On je svetlost istine, jer je javio Sobom istinu o pravoj prirodi Boga. i o pravoj prirodi čoveka, i o odnosu čoveka prema čoveku, i o odnosu čoveka prema Bogu, i o odnosu Boga prema čoveku.
On je svetlost pravde, jer je pokazao jačinu pravde i nemoć nepravde. On je to javio u jarkoj svetlosti onim što je rekao, onim što je učinio, i onim što je doživeo i preživeo među nepravednicima.
On je svetlost života. Njegove reči osvetljuju život; Njegova dela osvetljuju život; Njegova pobeda osvetljuje život; naročito Njegovo vaskrsenje, kao najsjajnije sunce, jarkom svetlošću osvetljuje život, i razgoni smrt kao slabu senku.