NA BALKANU SE OSEĆA TERET ISTORIJE: Šta je princ Čarls poručio građanima Srbije

U jedinom obračanju javnosti za vreme balkanske turneje, princ Čarls je istakao povezanost Velike Britanije i država iz regiona, posebno apostrofirajući vrhunska dostignuća ljudi s ovih prostora poput Novaka Đokovića. Prenosimo vam integralni govor princa Čarlsa:

Dame i gospodo,

Veliko mi je zadovoljstvo da sam danas ovde u prilici da vam se kratko obratim. Mislim da ne moram da vas uveravam da mi je izuzetno zadovoljstvo što sam ponovo u regionu i što sam se vratio u Beograd. Tokom poslednja četiri dana, u Hrvatskoj i Srbiji mnogo puta sam se podsetio koliko su naše istorije isprepletane. Svestan sam i da je to slučaj i sa Crnom Gorom i Kosovom.

Tu istoriju su često gradili obični ljudi. Imena poput Flore Sends, koja se borila sa srpskom vojskom tokom Prvog svetskog rata - i Ficroja Meklina, koji se hrabro borio sa jugoslovenskim partizanima tokom Drugog svetskog rata i koji je bio sa mnom u Beogradu pre 38 godina - su ovde dobro poznata. Verovatno ste ovde večeras primetili slike britanskih medicinskih misija koje su došle u Srbiju tokom Prvog svetskog rata, od kojih su neki tokom epidemije pegavog tifusa, koja je besnela ovde 1916. umrli u Srbiji jer su odbili da napuste svoje pacijente. Godina 1916. je takođe stogodičnjica posete vladike Nikolaja Velimirovića Engleskoj, gde je on bio prvi pravoslavni hrišćanin koji je propovedao u Katedrali Sv Pavla u Londonu. U Engleskoj je i stekao doktorat na Kembridžu.

Naravno, razmena nikada nije jednostrana. Danas su u Britaniji ljudi sa Balkana poznati u mnogim oblastima: Rita Ora (koju sam na svoje zadovoljstvo ima priliku da prvi put slušam prošle nedelje u Londonu); zatim klasični gitarista Miloš Karadaglić i violinista Londonskog simfonijskog orkestra, Roman Simović. Tu je naravno i jedan teniser koji tvrdoglavo odbija da prepusti pehar sa Vimbldona! Virtuoznost Novaka Đokovića na terenu, ali i njegova humanost van terena, predstavljaju inspiraciju mladim ljudima širom sveta.

Ukratko, odnosi između zemalja regiona i Ujedinjenog Kraljevstva napreduju na svakom nivou i njih definišu ljudi.

Dame i gospodo, svako društvo i državu oblikuje prošlost, međutim, malo je mesta na svetu na kojima se istinski oseća teret istorije kao što je to na Balkanu. Naravno da niko ne treba da zaboravi ili ignoriše istoriju, ali, što je još važnije, niko ne sme da postane njen zatočenik.

Pre nekih desetak godina sam se pridružio proslavi povodom restauracije čuvenog mosta u Mostaru. Njegovo rušenje bilo je simbol bola, patnje i gubitka. Njegovo podignuće predstavlja primer izuzetne veštine, zanatstva i nade. Okretanje nove stranice u regionu. Nakon užasnih sukoba tokom 90-ih, mir i stabilnost su se vratili. U potpunosti sam svestan izazova sa kojima se suočava vaša zemlja i mogu samo da vam čestitam na izuzetnom napretku koji ste ostvarili.

Bolna iskustva iz istorije moraju - i jesu - biti shvaćena. Međutim, ostaje još mnogo izazova za prevazilaženje: dijalog na svakom nivou; podrška i pravda za žrtve seksualnog nasilja, kao i za porodice nestalih; pomoć raseljenima da se vrate svojim domovima; školski program iz istorije mora biti verodostojan; a mladima iz različitih zajednica treba pružiti bolje šanse da žive zajedno.

Ako mi dozvoljavate, dame i gospodo, da naglasim da važnost ovog trenutka ne sme nikako biti zanemarena. Davne 1979. godine, Lord Mauntbaten, moj voljeni brat od babe, zajedno sa svojim unukom (mojim kumčetom) i ostalima koji su bili u istom brodu, poginuo je u strašnom bombaškom napadu u Irskoj. Zbog toga smatram da, zbog sopstvenog iskustva, bar donekle razumem duboki bol koji su mnoge porodice u regionu, bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili religiju, iskusile gubitkom svojih voljenih. Ipak, nakon mnogo godina promišljanja, i očaja zbog besmislene okrutnosti i razaranja kojem smo bili svedoci širom sveta, moj lični zaključak je sledeći: jedino pomirenje nam obezbeđuje sigurnost da naša deca i unuci neće prolaziti kroz iste muke kao i naša generacija. U Irskoj su životu ljudi na obe strane ostrva i u obe zajednice nemerljivo poboljšani Mirovnim sporazumom iz 1998. godine. Moja je najdublja nada da će i države Zapadnog Balkana na sličan način biti promenjene vašim težnjama za trajnim mirom. To zahteva hrabrost; hrabrost koju ćemo svi povući iz dubine naše duše, koliko god to bilo bolno.

Ovde postoji toliko toga na čemu se može graditi budućnost. Vi imate prelepu tradiciju gostoprimstva i verske tolerancije. Vaši mladi ljudi imaju otvorene poglede na svet, a jezička i kulturna raznolikost ovog regiona ima potencijal da bude vaša velika snaga, jer Jedinstvo se često gradi kroz prepoznavanje i slavljenje različitosti.
Ovde u regionu postoji toliko mnogo prepoznatljivih heroja. Majka Tereza je bila etnička Albanka, rođena u Makedoniji, rimokatoličke veroispovesti. Jedna njena izjava je važna za sve nas, bilo koje das mo vere ili nacionalnosti: “Mi mislimo da smo mi samo kap u okeanu. Međutim, okean bi bio mnogo manji kada bi mu nedostajala ta jedna kap.”

Pomirenje zahteva predanost svih, od lidera država i verskih zajednica do običnih ljudi iz sela i gradova. Zahteva i podršku prijatelja, koji su nam blizu koliko i daleko. Ivo Andrić je napisao “Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki.” Ranije sam već govorio o veštoj restauraciji mosta u Mostaru. Međutim, restaurisani most nije od velike koristi ako ga ljudi ne koriste. Zbog toga danas zelim da čestitam svima onima u ovom region koji imaju hrabrosti da zakorače preko jaza koji postoji između različitih zajednica, različitih vera unutar samih verskih zajednica. Takvi herojski primeri su u ovom vremenu preko potrebna inspiracija drugima u ovom regionu, kao i ostatku sveta.

Izvor: NaDlanu
Foto: NaDlanu