SEĆANJE NA VELIKOG GOSPODINA I ŠANSONJERA: 13 godina bez Dragana Stojnića (VIDEO)

Rođen je 10. novembra 1937. u Beogradu. Živeo je u Sarajevu, Banja Luci, Skoplju i Beogradu, gradovima koji su obeležili njega i njegovo muzičko stvaralaštvo, no gde god da je došao u srcu je uvek nosio pesmu. Oduvek je želeo da postane pevač, a na sceni je proveo skoro 40 godina. Studirao je francuski jezik, da bi kasnije ipak završio Višu turističku školu.

Njegovi počeci se vezuju za tada čuveni sarajevski ansambl „Prijatelji“, a prvi veliki uspeh postigao je 1964. godine pobedom na festivalu u Kraljevu„Mikrofon je vaš“ sa pesmom „Bila je tako lijepa“, tadašnjim evrovizijskim hitom, pesmom predstavnicom Francuske 1963. godine. Sledeće godine takođe dobija prvu nagradu na festivalu u Opatiji sa evergrinom „Zašto dolaziš samo sa kišom“. Posle toga 1966. godine gostuje pariskoj Olmpiji, internacionalnom hramu muzike, a njegove ploče su počele da se prodaju u ogromnim tiražima.

Svoj najplodniji stvaralački period Dragan Stojnić je imao u Sarajevu, gde je tokom 1960-ih snimio više francuskih šansona, a kroz prevode tekstova jugoslovenska publika je dobila priliku da upozna smisao i duh francuske šansone. Osim tekstova na francuskom jeziku, on je koristio i tekstove B. Stojadinovića i N. Vražalice. Uspešno je sarađivao sa sarajevskim orkestrom Esada Arnautalića koji je bio i aranžer više njegovih pesama. Istih godina povremeno je nastupao i na jugoslovenskim festivalima zabavne muzike (Opatijski festival, Vaš šlager sezone, Beogradsko proleće), par puta je predstavljao i Radioteleviziju Sarajevo na nacionalnim izborima za Pesmu Evrovizije, no sve u svemu Dragan Stojnić ipak nije bio festivalski pevač.

1984. godine počeo je sa serijom tradicionalnih solističkih koncerata povodom 8. marta u Beogradu, kojima je održavao neraskidivu vezu sa publikom. Održao je mnogobrojne koncerte i nastupe širom bivše Jugoslavije, a zahvaljujući pesmi obišao je i gotovo celi svet. Bio je dugogodišnji saradnik PGP RTB-a, a 1998. godine dobio je nagradu „Zlatni Beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice Beograda. 1991. otpevao je gotovo celokupni materijal za film „Moj brat Aleksa,“ koji govori o životnom delu Alekse Šantića.

Hitovi: “Moj život”, “Ja to znam”, “Zašto dolaziš samo s kišom”, “Soliteri”, “Stare slike”, “Maestro i violina”, “Moj svet”, “La mere”, “La boheme”, “Jedna gitara, hiljadu snova”, “Bila je tako lijepa”, “Doviđenja ljubavi”, “Iluzija”, “Biće dana”, “Ide, ide život”, “Adagio”, “Još si tu”, “Barbara”, “Vino i gitare”, “Jedan čovek i jedna žena” i brojne druge.

Dragan Stojnić je umro 19. marta 2003. posle duge i teške bolesti u Gradskoj bolnici u Beogradu. Sahranjen je 21. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

SEĆANJE NA VELIKOG GOSPODINA I ŠANSONJERA: 13 godina bez Dragana Stojnića

19.marta 2003. , umro je veliki srpski šansonjer Dragan Stojnić.

Rođen je 10. novembra 1937. u Beogradu. Živeo je u Sarajevu, Banja Luci, Skoplju i Beogradu, gradovima koji su obeležili njega i njegovo muzičko stvaralaštvo, no gde god da je došao u srcu je uvek nosio pesmu. Oduvek je želeo da postane pevač, a na sceni je proveo skoro 40 godina. Studirao je francuski jezik, da bi kasnije ipak završio Višu turističku školu.

Njegovi počeci se vezuju za tada čuveni sarajevski ansambl „Prijatelji“, a prvi veliki uspeh postigao je 1964. godine pobedom na festivalu u Kraljevu„Mikrofon je vaš“ sa pesmom „Bila je tako lijepa“, tadašnjim evrovizijskim hitom, pesmom predstavnicom Francuske 1963. godine. Sledeće godine takođe dobija prvu nagradu na festivalu u Opatiji sa evergrinom „Zašto dolaziš samo sa kišom“. Posle toga 1966. godine gostuje pariskoj Olmpiji, internacionalnom hramu muzike, a njegove ploče su počele da se prodaju u ogromnim tiražima.

Svoj najplodniji stvaralački period Dragan Stojnić je imao u Sarajevu, gde je tokom 1960-ih snimio više francuskih šansona, a kroz prevode tekstova jugoslovenska publika je dobila priliku da upozna smisao i duh francuske šansone. Osim tekstova na francuskom jeziku, on je koristio i tekstove B. Stojadinovića i N. Vražalice. Uspešno je sarađivao sa sarajevskim orkestrom Esada Arnautalića koji je bio i aranžer više njegovih pesama. Istih godina povremeno je nastupao i na jugoslovenskim festivalima zabavne muzike (Opatijski festival, Vaš šlager sezone, Beogradsko proleće), par puta je predstavljao i Radioteleviziju Sarajevo na nacionalnim izborima za Pesmu Evrovizije, no sve u svemu Dragan Stojnić ipak nije bio festivalski pevač.

1984. godine počeo je sa serijom tradicionalnih solističkih koncerata povodom 8. marta u Beogradu, kojima je održavao neraskidivu vezu sa publikom. Održao je mnogobrojne koncerte i nastupe širom bivše Jugoslavije, a zahvaljujući pesmi obišao je i gotovo celi svet. Bio je dugogodišnji saradnik PGP RTB-a, a 1998. godine dobio je nagradu „Zlatni Beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice Beograda. 1991. otpevao je gotovo celokupni materijal za film „Moj brat Aleksa,“ koji govori o životnom delu Alekse Šantića.

Hitovi: “Moj život”, “Ja to znam”, “Zašto dolaziš samo s kišom”, “Soliteri”, “Stare slike”, “Maestro i violina”, “Moj svet”, “La mere”, “La boheme”, “Jedna gitara, hiljadu snova”, “Bila je tako lijepa”, “Doviđenja ljubavi”, “Iluzija”, “Biće dana”, “Ide, ide život”, “Adagio”, “Još si tu”, “Barbara”, “Vino i gitare”, “Jedan čovek i jedna žena” i brojne druge.

Dragan Stojnić je umro 19. marta 2003. posle duge i teške bolesti u Gradskoj bolnici u Beogradu. Sahranjen je 21. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Izvor: nadlanu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.