ČASTIO JE KONOBARE I OTIŠAO U SMRT: 32 godine od odlaska Branka Ćopića

Danas se navršava 32 godine  od smrti Branka Ćopića. Književni otac Nikoletine Bursaća i Bašte sljezove boje, autor, nagrađivanih romana Gluvi barut, Prolom i Osma ofanziva skočio je sa Brankovog mosta 26. marta 1984. i otišao u večnost. Iako ne postoji zvanična verzija samoubistva, potkrepljena izveštajima patoloiga i kriminologa, veruje se slavni pisac odlučio na ovaj korak svestan da se Jugoslavija raspada, a da politička elita nije spremna da pogleda istini u oči. U priči “Oproštaj sa Kosovom” naslutio je ono što će se desiti dve decenenije kasnije. O poslednjem danu Branka Ćopića svedoči njegov prijatelj Toma Kuruzović.

- Ćopićeva žena, Bogdanka, pitala ga je kada će stići iz šetnje da postavi sto, da ručaju. Odgovorio joj je: „Sam ću postaviti, kad se vratim“. Nije ga bilo ni do podne, ni do predvečerja, tog 26. marta 1984. godine, kada se ubio. Našli su ga na betonu, pod mostom. Vidite, nije on bio tinejdžer, on je bio sedamdesetogodišnjak, koji je bio svjestan svog postupka. Meni je govorio: „Nikog nije briga što je očigledno da se naša lijepa zemlja rastače. Ja to ne mogu da podnesem i neću više da čekam tu smrt…“ Popeo se na ogradu mosta, leđima okrenut prema zgradi Centralnog komiteta na kojoj je bilo ispisano TITO, i skočio. Zapravo, strmoglavio se na beton. Pre toga, u hotelu „Moskva“, iz restorana sa sprata, gledao je u Savu, a ja verujem da je preko Save pogledom tragao za dalekim zavičajem… Častio je konobare, a kad su ga upitali koji je povod za takvo čašćavanje, kazao je: „Imam, verujte, veliki razlog…“ Brankov odlazak propratio je jedan šturi izvještaj i ukazivao je na njegovo, navodno, nervno rastrojstvo. Kakvo je vreme bilo, takav je bio izveštaj - ispričao je nedavno glumac Toma Kuruzović.