"Smitovi" i mitovi o braku, seksu...

Za! I protiv! Nekad nije bilo dileme. Bračnu zajednicu, temelj porodičnog života, prate mnogi mitovi i predrasude, ali i mnoge definicije među kojima je zanimljiva i ona koja kaže da brak liči na kokošinjac- oni koji su unutra, hteli bi da izađu, a oni koji su napolju – hteli bi da uđu unutra. 

Šta god mislili o braku, sudbonosno DA menja život iz korena, zato i izaziva toliko polemika pa i istraživanja. Evo rezultata jednog od njih koje prenosi britanski magazin „Psychologies“ o današnjoj istinitosti raznih mitova koji prate ovu iskonsku zajednicu. Možda bi bilo korisno kada bi neko i na ovim prostorima istražio „bračnu mitologiju“. Živo nas zanima kakva bi statistika obojila našu „brakodnevicu“. 

Mit: Muškarci imaju mnogo više koristi od braka nego žene.
Činjenica: Suprotno ranijim i široko rasprostranjenim izveštajima, skorija istraživanja pokazuju da muškarci i žene imaju jednako koristi od braka, mada na različite načine. I muškarci i žene žive duže, srećnije, zdravije i bogatije kada su u braku. Muževi tipično imaju veće zdravstvene koristi, a žene finansijske. 

Mit: Deca donose bračnom paru veću bliskost i uvećavaju bračnu sreću.
Činjenica: Mnoge studije pokazuju da rađanje prvog deteta uopšteno izaziva udaljavanje bračnih partnera, i unosi stres u brak. Međutim, parovi sa decom imaju nešto nižu stopu razvoda od onih bez dece. 

Mit: Ključevi za dugotrajan uspešan brak su sreća i romantična ljubav.
Činjenica: Više od sreće i ljubavi, najčešći razlozi koje parovi navode za bračni uspeh su predanost i drugarstvo. Oni svoj brak definišu kao stvaralaštvo koje zahteva naporan rad, posvećenost i predanost (jedno drugom i instituciji braka). Najsrećnji parovi su prijatelji koji dele život i kompatibilni su što se tiče interesovanja i vrednosti. 

Mit: Što je žena obrazovanija, manje su joj šanse da se uda.
Činjenica: Nedavna studija zasnovana na stopi venčanja sredinom devedesetih zaključuje da današnje žene koje su završile fakultet imaju više izgleda da se udaju od onih koje nisu, uprkos tome što se prvi put udaju starije nego njihove majke i bake. Ovo je promena u odnosu na prošlost, kada su obrazovanije žene imale manje šanse za udaju. 

Mit: Parovi koji žive zajedno pre braka, i stoga mogu proveriti koliko jedno drugom odgovaraju, imaju duži i bolji brak od onih koji nemaju to iskustvo.
Činjenica: Mnoga istraživanja otkrivaju da oni koji žive zajedno pre braka imaju lošije brakove i znatno veće šanse za raskid. Jedan od razloga je to što se ljudi koji samo žive zajedno više plaše predavanja, i spremniji su da raskinu kad se jave problemi. Uz to, sami čin zajedničkog življenja može prouzrokovati ponašanje koje otežava sretan brak. Otkrića nedavne studije, na primer, sugerišu da kod partnera koji žive zajedno motivacija da razviju veštine rešavanja konfllikta i pružanja podrške može biti manja. (jedan važan izuzetak: Parovi koji žive zajedno, a koji već planiraju da se venčaju u bliskoj budućnosti, imaju jednako dobre šanse za uspeh kao i parovi koji nisu živeli zajedno pre braka.) 

Mit: Ljudi danas ne očekuju da ostanu u braku “dok ih smrt ne rastavi”, kao što je to bilo u prošlosti, zato što je danas životni vek duži.
Činjenica: Ako naše poređenje ne seže sto godina unazad, nema osnova za ovakvo verovanje. Ogromno povećanje dugovečnosti se uglavnom duguje smanjenju smrtnosti kod dece. I dok odrasli danas mogu očekivati da žive malo duže nego njihovi bliži preci, oni se takođe kasnije i venčavaju. Životni vek tipičnog braka bez razvoda nije se, dakle, mnogo promenio u poslednjih 50 godina. Dakle, mnogi parovi se razvedu mnogo pre nego što stignu do iole značajne godišnjice: polovina razvoda desi se do sedme godine braka. 

Mit: Brak donosi ženi veći rizik od nasilja u kući, nego ako ostane sama.
Činjenica: Suprotno pretpostavci da je muškarcima brak dozvola za udaranje, veliki broj istraživanja pokazuje da ženi mnogo veći rizik od nasilja u kući preti ako ostane van braka – a naročito u zajednic bez venčanja. Jedan razlog za taj zaključak jeste i to da udate žene možda znatno prikrivaju kućno nasilje. Mada je verovatno istina i da su oženjeni muškarci manje skloni da se ponašaju nasilno, zato što su više uložili u blagostanje svojih supruga i više su integrisani u širu porodicu i zajednicu. Izgleda da ove socijalne sveze pomažu da se kontroliše muško nasilno ponašanje. 

Mit: Ljudi u braku imaju lošiji seksualni život, i manje upražnjavaju seks nego samci.
Činjenica: Prema jednoj sveobuhvatnoj studiji, ljudi u braku imaju i više, i bolji seks, nego samci. Ne samo da ime je seks češći, već je i uživanje veće, i fizičko i emocionalno. 

Mit: Zajednički život je kao brak, samo bez “parčeta papira”.
Činjenica: Zajedničko življenje ne donosi korist – u fizičkom zdravlju, bogatstvu i emocionalnom blagostanju – koje brak donosi. U pogledu navedenog, oni koji žive zajedno više liče na samce nego na bračne partnere. To je delimično zbog činjenice da oni nisu tako uzajamno posvećeni kao bračni drugovi, i više su usmereni na svoju ličnu autonomiju, a manje na dobrobit svog paratnera. 

Mit: Zbog visoke stope razvoda, koji oslobađa od nesretnog braka, ljudi koji ostaju u braku imaju sretniji brak od ljudi ranije, kad je svako ostajao u braku, ma kako on loš bio.
Činjenica: Prema onome što se pokazalo u nekoliko velikih nacionalnih istraživanja, opšti nivo sreće u braku se nije povećao i verovatno je čak malo opao. Neke studije su otkrile u novijim brakovima, u poređenju sa onima od pre 20, 30 godina, znatno više stresa koji se odnosi na posao, više bračnih konflikata i manje uzajamnog bračnog delovanja. 

Ne znamo šta bi isplivalo na površinu u našoj zemlji kad bi neko ozbiljno “zagrebao” po socijalnim i ostalim aspektima braka, pitanjima šta kod Srba doprinosi bračnoj sreći i dugovečnosti braka, smanjenju stope razvoda i nasilja u porodici, promenama u bračnoj zajednici koje donosi roditeljstvo, i ostalim važnim pitanjima koja se odnose na porodicu kao temelj društva. Ili bar da se donekle odgovori na pitanja šta očekujete, a šta možete dobiti od ludila sa “ludog kamena”. 

Jelica Vuković